Otvorena BESPLATNA telefonska linija za prijavu rada „NA CRNO“

Otvorena BESPLATNA telefonska linija za prijavu rada „NA CRNO“

13:30
1323
0
Niške Vesti
PODELI

Pozivom na broj 0800 300 307 koji je besplatan, svi građani Srbije moći će anonimno da prijave poslodavca kod koga rade bez zaključenog ugovora o radu, kao i svaku drugu nezakonitost u radu. Otvoreni telefon deo je projekta „Reci NE radu na crno„, a sprovodi ga Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Realizaciju je finansijski podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.

konstantin

Ova telefonska linija biće otvorena 24 časa, a pozivi su besplatni i anonimni, potvrdile su Niške Vesti pozivom na broj 0800 300 307. Odmah po uspostavljanju kontakta sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, telefonska sekretarica daje precizna uputstva na koji način možete ostaviti poruku.

Ministar Zoran Đorđević je ranije pozvao je sve kojima su uskraćeni osnovni principi dostojanstvenog rada da traže svoja zakonska prava i anonimno prijave rad „na crno“.

„Ohrabrujem sve građane da prijave ukoliko rade bez ugovora o radu i nisu prijavljeni na obavezno socijalno osiguranje. Za ovakve prekršaje sankcije će snositi isključivo poslodavci, ne i radnici koji su radili na crno. Ministarstvo kojim rukovodim odlučno je u borbi za zaštitu prava radnika i omogućavanje zdravog okruženja za poslodavce, sa ciljem da Srbija bude uređena zemlja, rame uz rame sa zemljama EU”, istakao je ministar Đorđević.

Siva ekonomija – način preživljavanja

Analiza o obimu sive ekonomije u Srbiji koju je sproveo NALED, pokazala je da je obim sive ekonomije smanjen u prethodnih pet godina među registrovanom privrednim subjektima sa 21,2 na 15,4 odsto BDP-a.

Međutim, i dalje svako treće preduzeće posluje u sivoj zoni čemu značajno doprinose neregistrovane firme koje čine više od 17% ukupnog broja privrednih subjekata.

Analiza je pokazala da je najdominantniji oblik rada mimo propisa zapošljavanje bez ugovora i isplata zarada na ruke. Od 100 dinara stečenih radom u sivoj zoni, 62 potiče od neprijavljivanja plata, a 38 dinara od izbegavanja evidentiranja prodaje roba i usluga, to jest profita.

Takođe, preduzetnici su skloniji sivoj ekonomiji u odnosu na privredna društva, kod kojih su posebno rizične firme koje nemaju zaposlene ili posluju sa povezanim licima.

Rad u sivoj zoni mahom se shvata kao “strategija preživljavanja” , a podaci ukazuju da je verovatnoća da će se firme sa gubitkom naći “u sivoj zoni” dvostruko veća u odnosu na firme koje uspešno posluju.


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *