Pozivom na broj 0800 300 307 koji je besplatan, svi građani Srbije moći će anonimno da prijave poslodavca kod koga rade bez zaključenog ugovora o radu, kao i svaku drugu nezakonitost u radu. Otvoreni telefon deo je projekta „Reci NE radu na crno„, a sprovodi ga Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Realizaciju je finansijski podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.
Ova telefonska linija biće otvorena 24 časa, a pozivi su besplatni i anonimni, potvrdile su Niške Vesti pozivom na broj 0800 300 307. Odmah po uspostavljanju kontakta sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, telefonska sekretarica daje precizna uputstva na koji način možete ostaviti poruku.
Ministar Zoran Đorđević je ranije pozvao je sve kojima su uskraćeni osnovni principi dostojanstvenog rada da traže svoja zakonska prava i anonimno prijave rad „na crno“.
„Ohrabrujem sve građane da prijave ukoliko rade bez ugovora o radu i nisu prijavljeni na obavezno socijalno osiguranje. Za ovakve prekršaje sankcije će snositi isključivo poslodavci, ne i radnici koji su radili na crno. Ministarstvo kojim rukovodim odlučno je u borbi za zaštitu prava radnika i omogućavanje zdravog okruženja za poslodavce, sa ciljem da Srbija bude uređena zemlja, rame uz rame sa zemljama EU”, istakao je ministar Đorđević.
Siva ekonomija – način preživljavanja
Analiza o obimu sive ekonomije u Srbiji koju je sproveo NALED, pokazala je da je obim sive ekonomije smanjen u prethodnih pet godina među registrovanom privrednim subjektima sa 21,2 na 15,4 odsto BDP-a.
Međutim, i dalje svako treće preduzeće posluje u sivoj zoni čemu značajno doprinose neregistrovane firme koje čine više od 17% ukupnog broja privrednih subjekata.
Analiza je pokazala da je najdominantniji oblik rada mimo propisa zapošljavanje bez ugovora i isplata zarada na ruke. Od 100 dinara stečenih radom u sivoj zoni, 62 potiče od neprijavljivanja plata, a 38 dinara od izbegavanja evidentiranja prodaje roba i usluga, to jest profita.
Takođe, preduzetnici su skloniji sivoj ekonomiji u odnosu na privredna društva, kod kojih su posebno rizične firme koje nemaju zaposlene ili posluju sa povezanim licima.
Rad u sivoj zoni mahom se shvata kao “strategija preživljavanja” , a podaci ukazuju da je verovatnoća da će se firme sa gubitkom naći “u sivoj zoni” dvostruko veća u odnosu na firme koje uspešno posluju.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
