Najpoznatiji pulmolozi u Srbiji uputili su apel na 5. Kongresu respiratorne medicine u Nišu da se plućne bolesti ozbiljno shvate i naglasili da su te bolesti uzrok smrti svake osme osobe u Evropi.
Ilija Andrijević sa Instituta za plućne bolesti Vojvodine je rekao na skupu koji će ove godine okupili 400 lekara i 50-tak predavača iz zemlje i inostranstva da je istraživanje Evropskog respiratornog udruženja pokazalo da od posledica plućnih bolesti u Evropi godišnje umre oko 600.000 ljudi.
Andrijević je izjavio da u Srbiji između 400.000 i 600.000 ljudi boluje od hronične opstruktivne bolesti pluća.
“Bolest se potcenjuje, tako da 20 do 50 odsto obolelih ne znaju da je imaju, već pušenju pripisuje simptome poput kašlja”, rekao je Andrijević.
Pumpicu pravilno koristi tek 30 posto ljudi
On je istakao i da većina pacijenta ne ume pravilno da koristi pumpicu, odnostno da je koristi najčešće previše.
“Postoje bolesnici koji pumpicu koriste kao lek i oni je uglavno uzimaju pravilno. Ali pacijenti koji je koriste kako bi im olakšala disanje uglavnom previše koriste pumpicu, dok je mnogi ne koriste pravilno”, ističe.
Violeta Vučinić Mihailović sa Klinike za plućne bolesti KC Srbije rekla je da se po raspoloživosti pojedinih inovativnih terapija u lečenju respiratornih bolesti, Srbija poslednjih par godina svrstala među najrazvijenije evropske zemlje.
Zorica Lazić sa Klinike za pulmologiju KC Kragujevac kazala je da se u Srbiji beleži porast broja obolelih od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, uprkos tome što postoji kvalitetna terapija u lečenju tih bolesti.
“Neophodna je adekvatna edukacija pacijenata kako bi oni pravilno koristili terapiju, ali i kako bi pomenute bolesti bile na vreme otkrivene”, istakla je Lazićeva.
Ona je izjavila da domaće zdravstvene ustanove raspolažu savremenim dijagnostičkim sredstvima za blagovremeno otkrivanje hronične opstruktivne bolesti pluća, ali je problem što pacijenti ne mogu uvek da priušte kontinuirano lečenje jer je participacija za lekove visoka.
Pomoćnica ministra zdravlja Vesna Knjeginjić istakla je da Ministarstvo zdravlja pokušava pre svega da unapredi terapijske i dijagnostičke kapacitete zdravstvenih ustanova.
“Imamo i dalje liste čekanja za dijagnostiku, ali u zadnjih godinu dana postoji tendencija njihovog značajnog smanjenja“, rekla je Knjeginjić.
Ona je rekla da je kongres okupio oko 400 lekara i 60 domaćih i inostranih predavača.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
