U Srbiji približno 43% odraslog stanovništva ima hipertenziju – visok krvni pritisak – po podacima Istraživanja Udruženja za hipertenziju Srbije.
Čak 41% Nišlija ima visok krvni pritisak, dok je ona još zastupljenija kada je u pitanju seosko stanovništvo i preko 60 posto, upozoravaju stručnjaci povodom Svetskog dana hipertenzije, 17. maja.
Svest o komplikacijama koje može da izazove povišeni krvni pritisak u Srbiji još uvek nije dovoljno zastupljena, naročito kod mladjeg stanovništva ističe Profesor Dragan Lović, specijalista za hipertenziju, pa je neophodno mnogo više poraditi na edukaciji stanovništva kada je u pitanju ova bolest.
“Na osnovu podataka koje imamo, pokazalo se da stanovništvo, naročito mladje ima smanjenu svest o povišenom krvnom pritisku. U razvijenijim zemljama svest je veća za duplo. Kod nas je svega 44 odsto stanovništva, na osnovu upitnika, svesno komplikacija, dok u razvijenim zapadnim zemljama ona ide i preko 80 posto”, kazao je za Niške Vesti Lović.
On ističe da je veoma važno na vreme utvrditi da osoba boluje od hipertenzije, jer se visok krvni pritisak može regulisati lekovima i promenom načina života, naročito u početnoj fazi , a pre neogo dođe do kliničkog oštećenja organa.
“Nije tačna tvrdnja da ko jednom počne da pije lekove za krvni pritisak da će stalno da ih pije”, ističe Lović.
Pod normalnim krvnim pritisakom podrazumevaju se vrednosti od 120/80 mmHg. Međutim, nešto više vrednosti su uobičajne a nazivamo ih visokonormalni krvni pritisak i predstavlja fazu kada treba razmišljati o promeni načina života. Važno je naglasiti to da vrednosti krvnog pritiska variraju tokom dana i zavise od uticaja brojnih spoljašnjih i unutarnjih faktora.
Kada pritisak prelazi 140 mmHg treba se, kaže Lović, javiti lekaru.
On objašnjava da postoje neki osnovni i glavni faktori koji prvenstveno utiču na porast pritiska, a to su gojaznost, smanjena fizička aktivnost, stres, genetika, povećan unos soli, alkohola, cigareta.
“To su prihvaćeni faktori koji su glavni uzrok povišenog pritiska”, kaže Lović.
Međutim, on dodaje da postoje i neki novootkriveni faktori o kojima se dosta priča u poslednje vreme, a to su mala telesna težina prilikom porođaja, rane promene na krvnim sudovima odnosno povećanje krutosti, ili brzina kretanja krvi kroz sudove.
“Postoje i sekundarne hipertenzije , odnosno povišeni pritisak izazvan nekim drugim oboljenjem”, dodaje on.
17. maj u svetu se obeležava kao Dan borbe protiv povišenog krvnog pritiska ili hipertenzije, u organizaciji Svetske lige za hipertenziju. Ove godine cilj akcija nije samo kontrolisati krvni pritisak jednog dana, nego uticati na svest stanovništva da merenjm pritiska na vreme dijagnostifikuju povišen pritisak ili da poboljšaju kontrolu, stoga akcija se produžava i trajaće čitavog meseca maja.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
