DruštvoVirus Korona

LJUBAV U DOBA KORONE: Kaća i Vladica nisu ni slutili da će se na početku karijere suočiti sa najtežim izazovom

Dok su studirali medicinu znali su da ih u budućem pozivu očekuju mnogi izazovi ali ni Katarina Fudalović ni Vladica Marinković nisu ni jednog trentka pomislili da će se već u prvim danima naći na prvoj liniji odbrane od koronavirusa.

Oni su mladi par među herojima Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju, svakog dana se iz sata u sat suočavaju sa najtežim izazovima, a prošle nedelje su dobili i zaposlenje. Njihova borba sa koronom traje već osam meseci u “crvenoj zoni”. Bore se za život svakog pacijenta. Ne kriju da se ponekad i plaše ali i da želja da pomognu drugome nadvlada taj strah. Hrabrost i požrtvovanost koju su pokazali nije ostala neprimećena od starijih kolega. Ovo dvoje mladih ljudi  su se našli na spisku 205 zdravstvenih radnika koji su protekle nedelje dobili rešenje o stalnom zaposlenju u KC Niš.

Prvi je u pomoć pacijentima inficiranim koronavirusom pritekao Vladica, a par nedelja kasnije mu se pridružila i Katarina.

“Vladica se prvi zaposlio, a onda je predložio meni da mu se pridružim. U prvom trenutku sam se uplašila. Bojala sam se da radim u skafanderu jer sam klaustrofobična. Želja da pomognem ljudima koji se bore sa koronom je prevladala taj strah. Podršku sam dobila i od porodice, posebno od oca koji je oftamolog”, kaže Katarina.

Katarina je već osam meseci u  “crvenoj zoni”. Slike koje su joj stalno  pred očima pamtiće još dugo. Dok se bore sa koronom vode i neku svoju unutrašnju borbu. Teško podnose svaku izgubljenu borbu, nada se vraća sa pacijentima koji su izlečeni.

„Celokupno medicinsko osoblje ulaže velike napore da pomogne svim pacijentima, ali se osećate strađno kada osetite nemoć. Tokom četiri sata, na koliko se smenjujemo, potiskujemo stres, jer sve svoje kapacitete usmeravamo da spasimo što se spasti može. Međutim, kada izađemo, to nas sve stigne, te slike reanimacija, umiranja, to ne prestaje da vas proganja. Sa druge strane, kada nam pacijent izađe sa intenzivne nege, tada shvatiš da si mu pomogao, i dobiješ snagu da ideš dalje, da pružiš šansu nekom sledećem”, priča Katarina koja se na samom početku svoje lekarske karijere našla na natežem random mestu.

To što je i Vladica sa njom daje joj dodatnu snagu da izdrži sve napore.

“Dajemo snagu jedno drugome, partneri smo i saborci na istoj misiji. Cilj nam je naravno bio da dobijemo stalan posao, ali smo radeći ovde to stavili u drugi plan, shvativši koliko smo sada važni našim sugrađanima.  Zato smo bili u potpunoj neverici kada je rešenje stiglo, još nismo svesni da smo postali deo kolektiva niške bolnice”, kaže Kaća.

Njen momak Vladica takođe priznaje da nije očekivao da će rešenje o stalnom zaposlenju stići tako brzo.

“Čast nam je i privilegija što radimo sa najboljima, sa našim direktorom Radmilom Jankovićem, sa kolegama koji daju sve od sebe kako bi drugima pomogli.  Teško jeste, ako kažem da je to čist horor, pakao… mislim da sam donekle dočarao to što sa čim se svakog dana susrećemo. Kada smo odlučili da postanemo medicinski radnici, znali smo da će se i to dešavati, da je to deo posla, ali nismo ni sanjali da će nas dočekati pandemija, i da ćemo se sa tim sresti toliko puta već na početku karijere”, kaže Vladica.

Vladica ne krije da na poslu brine o pacijentima, da je okupiran njima, ali da strahuje i za Katarinu.

“Mislim da je to prirodan osećaj jar svako od nas brine za svoje najbliže. I ona brine za mene. Trudimo se da to ne pokažemo,  da nam to ne bi bila smetnja, jer ništa ne sme da omete ono što nam je sada najvažnije a to je  borba za koju ne znamo koliko će trajati ni koliko će nam snage trebati”, zaključuje Vladica.

Kaća i Vladica, privatna arhiva

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com