Nekoliko je kompanija koje se bave otkupom i preradom lekovitog bilja i šumskih plodova u Svrljigu. Svoje prerađene proizvode one i izvoze, tako da upravo zahvaljujući njima Srbija može da se vrati na svetsko tržište lekovitog bilja.
U Svrljigu je nekada živeo poznati travar i iscelitelj poznatiji pod imenom deda Borko. Upravo je Deda Borko ili Borislav Cvetković svoje znanje i sposobnost prepoznavanja lekovitog bilja i njegove primene nasledio učeći od svog pretka Stojana Čučila, koji je u svoje vreme bio nadaleko poznat. Borko je bio cenjen među komšijama i prijateljima. Izlečio je mnogo ljudi i sve do 1958. godine je to radio bez dozvole tj. bez papira. U to vreme, kao i danas, to je bilo zakonom kažnjivo pa su ga vlasti proglasile nadrilekarom.
“Deda Borko je mnogima vratio sreću na lice pa ni njega sreća nije zaobišla jer je uz pomoć akademika Jovana Tucakova uspeo da dobije depešu sa kojom je imao dozvolu da otvori prvu travarsku radnju u SFRJ. Naime, akademik Jovan sa beogradskog Instituta za proučavanje bilja je pozvao deda Borka da svoje umeće prepoznavanja biljaka i njihove osobine kao i latinske nazive iznese pred stručnjacima. Iako je bio nepismen sve biljke je poznavao u prste kao i za šta su dobre i koje tegobe mogu da ublaže kao i koje bolesti mogu da izleče.
Ono što je bilo presudno za otvaranje prve radnje narodne medicine u Titovoj Jugoslaviji u vlasništvu deda Borka je to što je on pomogao tadašnjem sekretaru sreskog komiteta Saveza komunista, Radovanu Pantoviću, da izleči kamen u bubregu i da ga se zauvek reši”, piše portal sjajnevesti.com.
Iznenađeni i impresionirani stručnjaci dolazili su često da na Svrljiškim planinama traže retke vrste bilja koje im je Borko pokazivao, ali su i profesori ujedno od njega učili. Sve do svoje smrti Borko je radio neumorno i njegova radnja je bila širom otvorena za sve ljude.
Prenošenje znanja o lekovitim biljkama i njihovim primenama s kolena na koleno nastavilo se i u sledećim generacijama. Unuk Vlastimir Cvetković je od čuvenog deda Borka, učio da prepozna lekovitu travku i da pripremi čajne mešavine.
Čuvena izjava deda Borka „U prirodu ima lek za svaku boljku, al’ ga treba najdeš“ se i dan danas nalazi na ambalaži proizvoda iz njegove radnje, a koju nakon njegove smrti uspešno vodi njegov unuk.
Opština Svrljig je smeštena u kotlini između planinskih venaca Svrljiških planina koju preseca dolina reke Svrljiški Timok, pa je ovo područje tipično brdsko-planinskog tipa. Svrljiška kotlina predstavlja individualnu predeonu geografsku celinu u istočnoj Srbiji. Ova oblast obuhvata pretežni deo sliva Svrljiškog Timoka i leve sastavnice Belog Timoka.
Dakle Svrljig leži između planinskog venca Srvljiških planina (Zeleni vrh 1334 m) na jugu, ogranka Paješkog kamena (1074m), na istoku, planine Tresibabe (786 m) na severu i Kalafata i njegovih ogranaka (839 m) na zapadu. Na severozapadu je ograničena predelom Golak, na severu knjaževačkom kotlinom, na istoku Zaglavkom, na jugu Belopalanačkom kotlinom, a zatim oblašću Sićevačke klisure, Niškom i Aleksinačkom kotlinom, na jugu i jugozapadu.
Velika rasprostranjenost listopadnih šuma i šumskih pašnjaka veoma su bogat izvor biljaka koje se mogu naći na ovom predivnom području, od kojih je najpoznatija žalfija a ona raste na severnim padinama Svrljiških planina, na oko 900 metara nadmorske visine, hajdučka trava, zdravac, kopriva, kamilica, bosiljak, majčina dušica, divlje jagode i druge.
Na ovim predelima se mogu naći i biljke koje su posebno lekovite i to rudinski pelin, gorocvet, divlji luk, kopitnjak, trava hoću-neću, vilino sito, đurđevak, rastavić, perunika, kantarion, velebilje, matičnjak, mrazovac, mlečika i druge.
Kao i što smo naveli da je Svrljig poznat i po kvalitetu mesa a to je zbog toga što se na Svrljiškim planinama nalazi visok udeo biljaka zeljanica koje daju idealan odnos zelene mase za ispašu stoke. Upravo to je presudno za kvalitet mesa i mleka napasanih grla sa ovih pašnjaka koji imaju obeležja zdrave hrane. Specijalan kvalitet pašnjaka pripada planinama Devici i Zelenom vrhu gde raste barski bosiljak, rtanjski čaj, pasja trava, vilino sito, lisičiji rep, prava livadarka i druge trave, pa se grla napasana na ovim prostorima posebno ističu po svom kvalitetu, čak i u poređenju sa ostalim grlima ove zajednice.
Pored svog blagotvornog delovanja na sastav i kvalitet mleka i mesa, lekovito bilje ima vrlo veliki uticaj i u očuvanju dobrog zdravlja životinja koje se tim biljkama i hrane. U ishrani stoke sa svrljiških pašnjaka učestvuje preko 140 različitih vrsta trava, leptirnjača, lekovitog bilja i drugog, čime su i uslovljena specifična svojstva, naročito svrljiške ovce i svrljiškog sira. Pored izuzetne klime i čistog vazduha Svrljiške planine ne samo da su bogate lekovitim biljem, već se pojedine vrste mogu samo na njima pronaći. Najvažnije je to da svo bilje koje možemo tu naći ni sa čim nije zagađeno.
___________________________________________________________________________________________________________________
Ovaj tekst je deo projekta „Sa zdravih planinskih pašnjaka“, koji je sufinansiran od Opštine Svrljig na javnom konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2021. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektom nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
