U Gimnaziji „Bora Stanković“ u Nišu održan je dvodnevni skup nastavnika nemačkog jezika iz Srbije i Crne Gore čija je tema bila „Nemački podučaveti-nastavničke kompetencije“.
Zadatak skupa je bio, kako kaže Aleksandra Breu, predsednica Udruženja nastavnika nemačkog jezika Srbije, da odgovori šta je sve potrebno nastavniku da bi mogao da bude nastavnik nemačkog jezikika u ovom, dosta promenljivom, okruženju.
„Nastavnici koji sada predaju učili su svi iz knjiga štampanih na papiru, koristili su sveske i pisali kredom na zelenoj tabli. Sada sve to zamenjuju digitalni udžbenici, sveske je zamenio tablet, zelenu, pametna tabla, a umesto krede koristi se marker“, kaže Aleksandra Breu. „Postavlja pitanje kako nastavnik koji potiče iz onog sveta da prilagodi nastavu novom okruženju i učenicima kojima je savremena tehnologija svakodnevno okruženje i sa time rastu“.
U trenutku kada engleski jezik ima prednost u odnosu na sve druge jezike, nemački postoje sve zanimljiviji za izučavanje, pre svega roditeljima učenika, a potom i đacima koji se opredeljuju za izučavanje nemačkog.
„Interesovanje za nemački jezik pre raste kod roditelja nego kod dece jer su ona još mala kada biraju strani jezik, ali je definitivno, izbor nemačkog jezika diktira tržište, odnosno otvaranje evropskog tržišta. Roditelji tu vide mogućnost, ako ništa drugo, ono da deca bar na nekoliko godina odu da se usavršavaju u zemljama u kojima se govori nemački jezik ili, pak, i da pronađu tamo posao. Interesovanje za izučavanje nemačkog jezika sada je, u ovom trenutku, uslovljeno tržištem rada, ali bi bilo lepo kada bi se deca za ovaj jezik opredelila i zbog toga što je dosta velikana govorilo ovim jezikom“.
Ona dodaje i to da se roditelji ne opredeljuju za to da njihova deca uče nemački jezik kao prvi strani jezik, od prvog razreda osnovne škole. Tu i dalje prednost ima engleski, ali zato kada biraju jezik od petog razreda onda biraju nemački kao drugi strani jezik.
„Intersantno je i to da se u poslednje vreme u gimnazijama otvaraju i dvojezična odeljenja u kojima deca slušaju nastavu i na nemačkom i na srpskom jezika. To je slučaj sa Prvom niškom gimnazijom „Stevan Srema“ u Nišu“, kaže Aleksandra Breu.
Organizator skupa je Gete institut iz Beograda i Udruženje nastavnika nemačakog jezika Srbije uz podršku nemačke Fondacije Hans Zajdel. Otvaranju skupa prisustvovali su predstavnici Gete instituta, zamenik direktora dr Bernd Šnajder, ali i atašei za kulturu ambasada Nemačke, Austrije i Švajcarske, zemalja koje pripadaju nemačkom govornom području.
Gimnazija „Bora Stanković“ u Nišu nije slučajno izabrana za domaćina skupa. Ova škola je već nekoliko godina u programu „Škole partneri za budućnost“. To je program koji je pokrenuo Gete institut još 2011.godine i samo je šest gimnazija u Srbiji koje su u tom projektu. To znači da se u njima nastava nemačkog jezika drži na poseban način. Nemačka Vlada podržava te škole na više načina, kroz opremu za učionice nemačkog jezika, ili, pak stručnim seminarima za nastavnike. Organizuje se i razmena učenika. Škole iz Srbije sarađuju sa školama iz Nemačke i kroz zajedničke projekte.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
