Aleksandar Marinković na početku karijere sa legendarnim Žikom Milenkovićem

Aleksandar Marinković, prvak drame niškog Narodnog pozorišta, jedan je od retkih niških glumaca koji je imao tu čast da na daskama koje život znače igra sa legendarnim Žikom Milenkovićem. Radi se o predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta i producenta „Praizvedba“ – „Srpska Drama“ Siniše Kovačevića, koja je bila popularna u čitavoj Srbiji još 1995. godine. Žika je u predstavi imao ulogu njegovog oca, a prema rečima ovog glumca, upravo tako se i ponašao prema njemu.

Aleksandar Marinković je ovu značajnu ulogu dobio kada je bio na prvoj godini Akademije.

U prvoj podeli u predstavi koju je režirao Jovica Pavić, igrali su Nikola Simić, Gojko Šantić, Bora Kandić, Nebojša Ljubišić. Bora Dugić je radio muziku, Gera Zarić scenogrfafiju. Jedna velika, ozbiljna ekipa, a takva je bila i predstava koja je igrana u čitavom regionu.

„Radi se o toploj srspkoj priči o nekoliko generacija srpske porodice koja gine na jednom te istom mestu, na Solunskom frontu. Ja sam igrao sina, a u prvoj podeli otac je bio Nikola Simić. Međutim, on je tada glumio u seriji „Srećni ljudi“ i uvek se žurio kada dolazi na probe, bio je nervozan, uvek je kasnio, morao brzo da se vrati na snimanje. Ja sam ga stalno nervirao kao neki klinac zbog koga je scena morala da se vraća više puta. Imao sam veliku tremu jer sam igrao sa velikim čovekom i glumcem, a koji je bio nervozan, nije imao strpljenja stalno mu je falilo vremena. On nije mogao da izdrži taj tempo i zamenio ga je Žika Milenković na čitajućim probama“, objašnjava Aleskandar Marinković kako je došlo do poznanstva.

Niškom glumcu se tada činilo da mu se svet otvorio, jer je Žika bio čista suprotnost Nikoli Simiću.

„Ta dva mesececa probe, bila su čista poezija, ne znam da li zbog toga što mi je prvi partner bio nervozan i težak čovek ili zbog toga što je Žika bio dobar čovek. Čučao sam uz njega i gledao ga kako radi, tog istinskog velikana, tog toplog, divnog, predivnog čoveka, koji te zagrli i kaže „ajde mali polako“…. Uz takvog igrača si i ti deset puta bolji. Kada se predstva „zamota“ i probe idu pomisliš da će i od tebe da bude glumac, da si veliki uz njega…“, istakao je Marinković.

Bilo je i anegdota. Marinković se prisetio jedne zanimljive situacije.

„U pola komada, u kulminaciji on meni treba da udari šamar, i to ozbiljan šamar koji ide nakon svađe između oca i sina. Tekst je vrlo specifičan. Ja njemu nešto kažem, onda on meni, ponovo ja njemu, pa on meni, i tako nekoliko puta, i na kraju kada ja njemu kažem on bi trebalo da mi opali šamar. Mi smo se dogovorili da to bude na treću moju repliku kako bi bio spreman na taj šamar, a on bi mi lupnuo u vrat gde ne boli, a pukne jako. Tada sam spreman da cimnem glavu da to izgleda efektno.

Sećam se da je on stalno u džepu imao nitroglicerin zbog srčanih problema, jer je imao strah da će nešto da mu se desi. Tada mu baš nešto nije bilo dobro, ali predstava nije otkazana. On se unervozio i meni udario šamar potpuno neočekivano posle prve replike. Bio sam nespreman, imao sam šlem na glavi koji je od udarca otišao u publiku.

Kao da mi je udario nokaut, nisam znao gde sam. Video sam da me gleda zabezeknut. Trebao sam da kažem tekst, ali nisam mogao da izgovorim ništa. On je to primetio i umesto da, kako je to bilo u predstavi, naljuti se i ode, on me zagrli i kaže „sine, izvini“.. U trenutku je promenio tekst i radnju samo da me vrati u predstavu. Na uvo me je pitao: jel si živ, jel si živ?… Nekako sam se nakon toga vrati i nastavili smo prdstavu“, priseća se Marinković.

Sretali su se više puta, na Dunavu na pecanju, kada je dolazio na Filmske susrete u Niš prvo bi se njemu javio.

„Jedno najdivnije sećanje koje mlad glumac može da ima  na početku svoje karijere sa jednim istinskim velikanom i ozbiljnim i velikim igračom. Kada upišeš u biografiju tako jednu crticu, ponosan si na sebe“, zaključio je Aleksandar Marinković.

Da im se životni putevi ukrštaju govori i podatak da dok je bio u Nišu, Žika je upravo koristio garderobu koju sada koristi prvak Narodnog pozorišta.

Život i rad ovog velikog glumca okom kamere zabeležila je City produkcija i upravo će film o čoveku koji je obeležio najgledanije serije u jugoslovenskom i srpskom filmu, o čoveku koji je „Narodni glumac“ Živojinu Žiki Milenkoviću, producenta Olivera Paunovića, biti prikazan na Filmskim susretima u Nišu.

Dokumentarni film „Narodni glumac“ potpisuju: reditelj Vladimir Ristić i direktor fotografije Vanja Zelenski.  Posebnu draž filmu daće i Živojin Žika Milenković Junior, unuk čuvenog glumca koji će nam približiti privatnu i porodičnu sliku svog čuvenog dede.

Oliver Paunović piše još jednu istoriju kroz dokumentarni film o Žiki Milenkoviću

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.