Ađutant kralja Aleksandra, Dušan D. Krstić (1889-1981) bio je naš sugrađanin

Kao mladi poručnik stečeno znanje na akademiji prenosi na bojno polje. Raspoređen je za komandira 1. čete 2. bataljona u 12. pesadijskom Puku ” Car Lazar”. Tako počinje njegova ratnička i vojna karijera.

U prvom Svetskom ratu septembra meseca 1914. godine kod Mojkovića groblja kod Valjeva biva teže ranjen. Još ne oporavljen od ranjavanja maja 1915. godine vraća se na front. U povlačenju Srpske vojske preko Albanskih planina i gudura oboljeva od tifusa u biva smesten u luci San Đovani di Medua (sveti Jovan Meduanski) odakle ga italijanskim brodom sa grupom ranjenika i bolesnika preveze u Bizertu u francusku vojnu bolnicu na oporavak.

Nakon oporavka u proleće 1916. godine biva premešten u Mikru pored Soluna gde kao kapetan komanduje u pešadijskom puku u Moravskoj diviziji. Iz rata izilazi kao višestruko visoko nagradivan i odlikovani oficir. Nakon završetka rata ga raspoređuju na razne komandne dužnosti u garnizonima od Niša, Dubrovnika, Splita , Bjelovara i Sušaka. Kao perspektivnog oficira Generalštab ga upućuje u Francusku u Marseju u visoku ratnu školu 1929 god. koju završava u klasi sa de Golom i Dražom Mihajlovićem.

Po povratku sa školovanja 1931. godine biva raspoređen za ličnog pratioca i ađutanta Kralja Aleksandra Karađordevića. Ovu dužnost u činu pukovnika obavlja sve do pogibije Kralja 1934. godine. Nakon toga prelazi na službu u Generalštab u Beograd. Tu ga i zatiče aprilski rat 1941. godine gde biva zarobljen i interniran u oficirski logor u Mathauzenu gde ostaje do kraja drugog Svetskog rata. Nakon povratka iz zarobljenista javlja se vojnim vlastima u novoformiranoj DFJ. Kao visokoodlikovanom ratniku nove Vlasti mu nude službu u JA . Biva uslovljen da ponovo polaže oficirsku zakletvu, što on ne prihvata sa obrazloženjem da vojnik samo jednom polaže zakletvu otadžbini. I tada nastaju njegov progon i muke. Oduzeta mu je sva nepokretna imovina i biva smeštem sa porodicom u zajedničkom stanu u prizemnoj neuslovnoj kući u ulici Generala Milojka Lešjanina br. 52. Kako je ostao bez sredstava za život , general se pismeno obraća francuskom predsedniku generalu De Golu i od njega traži pomoć.

De Gol mu omogućuje da dobije pasos i da ode u Francusku. Kao svog druga iz visoke ratne škole rasporeduje ga kao predavača u toj školi koju su zajedno svojevremeno pohađali. I tu posle dve godine general Dusan Krstić stiče penziju i kao veliki rodoljub vraća se da živi sa porodicom u Niš i Srbiju.

Dugo godina je bio aktivan u udruženju nosilaca Albanske spomenice i u više navrata je posećivao Krf, Solun i Zejtinlik gde se klanjao senima svojih ratnih drugiva koju su tamo ostavili svoje posmrtne ostatke

“Ja sam generala Krstića upoznao krajem 70- tih. Prolazeći ulicom tada Stanka Paunovića pred sam pruzni prelaz u dvorištu prizemne kuće sa žutom fasadom uočio starijeg gospodina do pasa polugolog kako se umiva na dvorišnoj česmi u sred zime sa snegom skoro do kolena. Taj prizor me zainteresovao da upoznam čoveka koji se na minus 10 stepeni umiva u dvorištu na česmi. Tako sam upoznao generala koji je već bio u godinana ali krepkog i vitalnog. Rekao mi je da je navikao da se tako umiva hladnom vodom još kao mlad oficir i član sokolske družine i da obavezno svakog jutra pre umivanja radi i fiskulturu i razgibavanje”, kaže za Niške Vesti Vukadin Dimitrijević, niški hroničar.

General Dušan Krstić je živeo tiho , mirno i povučeno od javnosti. Umro je 1981. godine i sahranjen na Novom groblju. Njegovi potomci i danas žive u Nišu.

“General Krstić je bio izuzetno pedantan, iza sebe je ostavio lični dnevnik u 5 svezaka i dva velika i sređena albuma sa fotografijama sistematizovana od početka školovanja, ratovanja, službe na Dvoru i penzionisanja. Njegov unuk Dušan Krstić, moj prijatelj mi je omogućio da prepišem sve dnevnike i da preslikam sve fotografije kraljevog ađutanta”, kaže Dimitrijević.

On dodaje da nažalost u Nišu malo ko zna da smo kao sugrađanina imali kraljevog ađutanta. Generala sa briljantnom vojničkom i ratničkom karijerom.

“Zaposleni u Muzeju u Kruševcu su me pre nekoliko godina kontaktirali da ih povežem sa naslednicima generala Krstića. Njegov unuk Dušan im je ustupio fotografije dnevnike, odlikovanja, i hladno oružje koje je nekad dobijao na poklon dok je bio kao ađutant u pratnji Kralja Aleksandra i s njim putovao po raznim državama za izložbu koja je priređena u Muzeju u Kruševcu”, završava Dimitrijević.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.