Mobing je prisutan svuda, čak i u visokom obrazovanju

Uvraženo je mišljenje da su Univerziteti jedinstvena mesta slobode koja stimulišu inteligenciju, neguju nezavisnost, vrednuju originalnost, promovišu kolegijalnost, podstiču pluralizam i poštuju svoje članove… Da li je to baš tako?

Umreženi mobing u akademskoj zajednici dobija sve veće razmere u Srbiji, mnogo je perfidniji i mnogo teži oblik od mobinga koji sprovodi samo jedna osoba, objašnjavaju stručnjaci. Ističu da mobing na poslu karakteriše sistematsko, psihološko zlostavljanje ili ponižavanje osobe koje sprovode pojedinac ili grupa u cilju oštećenja ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta žrtve, što na kraju dovodi žrtvu do toga da napusti posao. U većini slučajeva žrtva mobinga je žena.

„Dekan ne mora biti glavni mober koji ciljano pravi mrežu, već to može biti i visokopozicioni manipualtivni „vladar iz senke“, objasnila je posrednik u oblasti zlostavljanja na radu Violeta Stamenković, diplomirani pravnik.

V.P.M., koja trenutno vodi sudski postupak na Ustavnom sudu našla se u takvoj situaciji.

„Prošla sam opisani mobing, zatražila zaštitu suda. „Štitio“ me je 12 godina i presudio u korist mobera ceneći njegovo i njihovo nesećanje, poricanje, pozivanje na koronu, te rupe u sećanju i nemanje dokaza, i „utvrdio “ da je to „samo“ nekolegijalno ponašanje. E, to je stvarnost“, rekla je ona Niškim Vestima.

Stamenković navodi da višegodišnja istraživanja u svetu i Srbiji ukazuju na to da je zlostavljanje na radu društvena pojava sa mnogostrukim značajnim sociološkim, ekonomskim i pravnim aplikacijama. Proces mobingovanja često nije lako utvrditi pa je neophodno potrebno znati sve modalitete šikaniranja ali i precizno definisati i elemente psiholoških karakteristika, ne samo mobera već i osobe koja je podigla optužnicu zbog mobinga, zaključila je .posrednik u oblasti zlostavljanja na radu.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.