Čudesni auto socijalističke Jugoslavije, mali – veliki FIĆA (FOTO)

„Nažalost, Srbija je jedina zemlja u Evropi bez zakona koji štite tehničko nasleđe i kulturu vezano za istorijska vozila. Stalno šaljemo zahteve da se to izmeni, ali do sada nismo naišli na razumevanje Vlade i ministarstava“, objašnjava Ružić.

Fića – ponos Zastave Kragujevac

Najstariji primerak fiće u Srbiji po raspoloživim podacima, datira  iz 1957 godine. Najmlađi je bio onaj koji je sa fabričkih traka u Kragujevcu 18. novembra 1985. godine poslednji sišao, ali nažalost „naša država, muzeji i institucije nisu imali sluha, pa je i taj primerak, zajedno sa kompletnim istorijskim depoom Zastave u Kragujevcu – uništen, kaže Nikola Vučković.

U periodu od 1955. do 1985. godine u Kragujevcu je proizvedeno 923.487 primeraka ovog modela automobila.

Po Vučkovićevim rečima nije svako vozilo starije od trideset godina istovremeno oldtajmer. Vozila od istorijskog značaja moraju ispunjavati određene uslove da bi imala taj  status. Međunarodna organizacija FIVA definiše istorijska vozila po stanju i godinama starosti u više klasa „oldtimer, postwar, post vintage, vintage, ancestor“.

„Takva vozila moraju biti ispravna, da se ne koriste za svakodnevnu upotrebu, a vrednija su ona u originalnom stanju. U našem narodu vlada mišljenje da prefarbana i sređena vozila vrede više, međutim vozila koja su u originalnom tzv. fabričkom stanju i sa tragovima upotrebe po UNESCO i FIVA standardima vrede više“, objašnjava Vučković i sam zaljubljenik u oldtajmere.

Dodaje da je o vrednosti istorijskih vozila nezahvalno pričati.

„O tome se najviše može čuti od tzv. trgovaca oldtajmerima. Retko da će bilo koji pravi entuzijasta i ljubitelj oldtajmera reći materijalnu vrednost svog primerka, jer oldtajmeri za njih predstavljaju drugi vid vrednovanja. Većina će vam reći da je u emotivnom smislu vrednost oldtajmera neprocenljiva“.

Problemi sa tehničkim pregledom

Biti vlasnik fiće predstavlja posebno zadovoljstvo jer imate osećaj da posedujete artefakt i deo nacionalne i jugoslovenske  industrije automobila.

Država se već 12 godina oglušuje na predlog za rešenje problema tehničkog pregleda fića  i dodele statusa istorijskog vozila, pa su vlasnici fića očajni i ogorčeni.

„Navešću primer da tehnički pregledi traže da fića ima „bolje prskanje pumpice za šoferku, kočnice i još neke detalje“ što on ni kao model 1955. godine nije imao. Država mora urediti ovu oblast jer se oldtajmeri ne mogu tretirati kao svakodnevna vozila i da se od njih traži „uklapanje u savremene tehničke propise“, objašnjava Vučkovič.

Trenutno je aktuelna i problematika „sipanja goriva“ u fiće, jer zbog problema oko registracije, mnogi primerci su neregistrovani i sede u garažama. Država je zabranila sipanje goriva u kante pa fiće ne mogu iz svojih garaža, što je dodatni atak na vozila ovog značaja u Srbiji.

„Bojim se da će mnogi primerci otići iz naše države na tržište oldtajmera po svetu i da će naša Srbija ostati i bez mnogih dobrih primeraka fiće, kao što je ostala i bez fabrike i muzeja Zastave“, ističe Vučković.

Što se tiče rezervnih delova za fićka, još uvek se mogu naći, ali sve ređe, pa im je cena veća.

„Fića je nekada, kao i ostali modeli Zastave, ponekad izazivao podsmeh i nipodaštavanje, ali cene održavanja, delova i sve manji broj ovih vozila, učinio je posedovanje fiće privilegijom i u emotivnom i u ekonomskom smislu“, kazao je Nikola Vučković.

Okupljanja ljubitelja i vlasnika legendarno fićka su dobra prilika da se popularizuje ljubav prema očuvanju ovog modela naše industrije automobila.

Nažalost pandemija je zadnjih godina učinila svoje, pa ni okupljanja ljubitelja oldtajmera nisu onakva kakva su bila pre dve godine.

„Nadamo da će u narednom periodu okupljanja ponovo biti organizovana kao i ranije. Podsećanja radi pomenuću jedno od prvih okupljanja fića u ovom delu Srbije koje je održano 2004 godine u organizaciji Udruženja starovremenskih vozila iz Knjaževca. Najznačajnije okupljanje je održano u slovenačkom mestu Šentjur-Cerovec 2019 godine, na poligonu je ukupno bilo 291 vozilo i tako je ostvaren rekord koji je upisan u Ginisovu knjigu rekorda“, zaključio je Nikola Vučković, koji je takođe jedan od ljubitelja fiće.

Sećanja na fiću

Fića je definitivno bio najvoljeniji automobil u nekadašnjoj Jugoslaviji. Delovi su bili dostupni i jeftini, a gotovo da nije bilo vlasnika popularnog četvorotočkaša koji nije umeo  sam da popravi neki kvar. Fiće su se kupovale na kredit, ovaj auto je bez po muke porodici mogao da priušti svaki radnik. Sa njim je četvoročlana porodica išla i na duže relacije, čak do Jadranskog mora, jeste da je bilo tesno i da se fićko povremeno pregrevao pod teretom, ali je junački izdržavao put. Oni koji su ga imali, sada već vremešni građani, i dalje sa setom govore da  je „fića bio najbolji auto na svetu“.

„U životu sam imao četiri primerka fiće i svaki je kupljen kao nov. Prvi je bio boje slonove kosti, drugi banana zeleni, treći narandžasti, četvrti je bio beo. I danas kada vidim fiću sa terase stana, meni suze pođu od ganutosti. Više ne vozim, zbog godina, ali dok sam vozio to je uvek bio fića. Sam sam popravljao, išli smo svake godine porodično do Zadra na letovanje, pa kad se bez ikakvih problema vratimo u Niš, nakon pređenih 2000 i kusur kilometara, ja poljubim volan i kažem „svaka ti čast, dobro si nas doveo kući“, seća se Nišlija (88), mašinski tehničar u penziji, još jedan zaljubljenik u Zastavu 750.

A ovako izgleda najočuvaniji fića u Nišu, vlasnik je Stojan Todorović, član Oldtajmer kluba Niš.