NIŠ DOBIO URBANE SUVENIRE: „Ja li ću se pa nerviram“

Oni su Drvena radionica čarobnosti, svojom maštom prave najdivnije individualne poklone. Od pre mesec dana mogu uz čarobnost da dodaju i humanost jer su Banci dobročinstva u Obilićevoj ulici koju vodi poznata niška humanitarka Marina Adamović donirali urbane suvinere koje izrađuju u vrednosti od 200.000 dinara, a sveke srede Marini pristigne još stotinak privezaka koje ona proda. Sve odlazi deci koja čekaju lečenje u inostranstvu.

Posebnost privezaka od drveta je u tome jer su na njima ispisane poruke iz niškog slenga. Oni nose poruke koje mogu da se čuju na niškim ulicama, koje određuju duh grada, grad u kome se još oseća prisustvo Stevana Sremca i njegove Zone i Maneta, grad koji i danas čuvaju Kalča i Čapa i u kome se obeležavanje krsne slave pretvara u Ivkovu slavu. E, sve to u sebi nose urbani suveniri porodice Petković koji su ponuđeni Nišlijama i svima koje svrate u grad. Pa ko voli nek izvoli, a ko neće i ne mora ili što bi Nišlije rekle “ja li ću se pa nerviram”. “Ću se promajem” po čaršiju, a ti “da me manaš” jer si “azdisao”, “živ mi ti”.

Deci koja čekaju na lečenje žele da pomognu i navijači FK “Radnički”, “Meraklije”, za koje je porodica Petković napravila priveske sa specijalnim natpisom “Kec u Nišu” koji se nalazi i na zastavi ove navijačke grupe.

“Najprodavaniji je privezak sa natpisom “ja li ću se pa nerviram”. Svi su tražili njega, a kada je nestao primala sam porudžbine. Ostavljali su ljudi novac i posle nekoliko dana dolazili za privezak. Kupovale su Nišlije, mlađi uglavnom, ali su zahtevi stizali preko društvenih mreža i iz drugih gradova ali i inostranstva. Urbani niški suveniri sada mogu da se vide i u Nemačkoj, Švedskoj pa i Africi”- priča Marina Adamović.

Privesci su krenuli svojim putem, a novac odlazi na račune dece koja čekaju da se sretnu sa lekarima iz inostranstva.

Porodica Petković, na čijem su čelu tata Nikola i mama Ivana, prate ih sin Strahinja (12) i ćerka Sara (7), nastavljaju sa izradom privezaka. Svi su uključeni u njihovu izradu, svako sa svojim zaduženjem a sve ih vodi ideja da pomognu mališanima iz cele Srbije koji biju najvažnije životne bitke.

“Priveske izrađujemo od trešnjinog drveta, a natpise koji se nalaze na njima izabrali smo na nekoj vrsti konkursa. Na fejsbuk grupi koju je pokrenula Milena, a koja okuplja veliki broj Nišlija koji žive u Nišu ili su rasejani po svetu, a koji su zaljubljenici u niški govor po kome se prepoznajemo, predlagali su šta bi moglo da bude ispisano na privescima. Bilo je preko 1000 urbanih fraza, a onda su oni glasali za one najbolje i tako smo izabrali deset koje su dobile najviše glasova”, kaže Nikola Petković.

Među njima su i “ko te šiša kad nisi iz Niša”, “protiv uroci”, “ne napinji”, “ a be Niš”, “Nišlika” i “Nišlia” bez “j”.
Prema Nikolinim rečima to nije samo privezak. To je parče drveta koje će one koji ga kupe uvek podsećati na Niš, ali i na humanost, na trenutak kada su učinili nešto lepo za nekog mališana koji čeka, a ponekad nečije malo nekome znači mnogo.

“Meraklije” su se ovih dana javile sa željom da se uključe u akciju i za njih smo pripremili 100 specijalnih privezaka sa natpisom “kec u Nišu”.Oni će dolaziti u malim grupicama zbog ove situacije sada do Banke dobročinstva, da se malo “promaju” , kupe privezak i tako budu sa svojim klubom i urade jedno dobro delo”, objašnjava Nikola.

Trenutno vodi privezak “ja li ću se pa nerviram”, na drugom mestu je “da me maniš”, a na trećem “ne napinji”.

“Verujem da je to u skladu sa vremenom u kome živimo. Trpimo preveliki pritisak svi zbog svega i rečenica “ja li ću se pa nerviram” svakome je dobrodošla kao jedan mali ventil”, zaključuje Nikola.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.