Šta je to nasilje i po čemu se ono razlikuje od običnog zadrirkivanja ili čarki? Težak je to zadatak za odrasle koji bi trebalo to da prepoznaju. Imamo li uopšte pravo da bilo kakve sukobe među decom i tretiramo drugačije nego kao nasilje, bilo da se radi o gurkanju, vređanju, ignorisanju, zadirkivanju ili udarcu.
Roditelji, nastavnici, odrasli, treba da jasno odvoje vršnjačko nasilje od običnih konflikta, koji su takođe nepoželjna vrsta ponašanja, ali nisu nasilje.
Ana Mitrović, kongitivno-bihejvioralni psihoterapeut smatra da najpre odrasli treba da prođu određenu vrstu edukacije kako bi stekli jasne stavove o tome šta je to nasilje i gde je granica kada neke uobičajene dečije svađe ili čarke prerastaju u problem, koji nazivamo nasilje.
“Postoje znaci koji su veoma karakteristični, a koje ispoljavaju deca koja su žrtve nasilja, odnosno ona koje trpe nasilje. I tu postoje razlike kod onih koji trpe psihološko nasilje, mada je svako psihološko u svojoj suštini, ali treba prepoznati koji je to nivo nasilja, da li je to recimo zadirkivanje, ignorisanje, omalovažavanje, ili su to ozbiljni oblici nasilja, kao što je to fizičko”, istakla je Mitrović.
Ona kaže da je odgovornost na vaspitačima, pedagozima, učiteljima, roditeljima, pedagozima, psiholozima, svima koji su u okruženju deteta, da pomno prate ponašanje deteta i ukoliko primete promene da na adekvatan način pristupe detetu.
“Nephodno je da dete ima poverenje u tu osobu da bi bilo u stanju da se poveri odrasloj osobi koja ga može podržati i pomoći mu u pronalaženju konstruktivnih načina kako da se s tim izbori”, rekla je Ana Mitrović.
Deca koja su žrtve nasilja često nisu dovoljno “hrabra” da pričaju roditeljima o tim problemima, jer osjećaju stid. S druge strane su deca koja smatraju da je njihova greška i odgovornost što im se to događa, pa u tom slučaju roditelj treba biti veoma obazriv u razgovoru kako dete ne bi razvilo dodatan osjećaj krivice, ili strah da će razočarati svoje roditelje.
Vršnjačko nasilje je najzastupljenije u školama i javlja se kroz različita ponašanja poput: udaranja, guranja, ucenjivanja i pretnji, ruganja, ogovaranja i širenja neistina, ismejavanja, ignorisanja, dodirivanja bez dozvole, vređanja ličnosti, krađe i iznude novca. U poslednje vrijeme puno se govori i o elektronskom vršnjačkom nasilju, to jest nasilju preko interneta, koje se ogleda u nameri i radnjama koje osoba ponavlja kako bi se nanela bol žrtvi.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
