Rekla bih da je najveća nesreća za ljude i ovu planetu na kojoj živimo – nesposobnost jednog velikog broja ljudi da vole. Da daju, ali i da primaju ljubav.
Koliko smo i s kakvom snagom u detinjstvu bili voljeni, toliko ćemo biti u stanju da i mi volimo druge. Ljubav se postepeno gradi. Kao što se postepeno izgrađuje i muškarac u vezi…isto tako i žena.. Ne možemo odmah na početku veze imati ljubav, imati dobru vezu. Ona se stvara, u nju se ulaže, kaže psiholog Tatjana Cvetković iz Centra Anima plus
Idealizovanje osobe u koju se zaljubljujemo, neminovna je. Takođe uvek malo projektujemo sebe i svoja očekivanja u partnera. Dakle, prvo se očaramo, a onda se razočaramo. Postavlja se pitanje kako se zaljubljujemo? U koga se zaljubljujemo? Šta nas privuče kod partnera? Da li nas privuče određeni profil ličnosti, ili prepoznajemo osećaj, vibraciju koju smo imali u primarnoj porodici? Šta zapravo povezujemo s ljubavlju?
Mnogi su ljubav od roditelja doživeli pomešanu sa mržnjom, grubošću i odbacivanjem. Čovek je u dubini svoga bića ambivalentan, sklon da voli i mrzi jednu istu osobu . Često se neka velika ljubav zna pretvoriti u mržnju. I obrnuto.Kaže se ,da je mržnja zapravo ljubav okrenuta naglavačke. Dakle, taj dualizam na dobro i zlo, dete vrlo rano iskusi, i to stvara veliku nesigurnost u odnosu na ljubav kasnije.Imamo bezbroj podsvesnih korenskih verovanja koja mogu generisati naš život. Ona se formiraju u detinjstvu i imaju veliki uticaj pre svega i na izbor partnera. Ona zapravo predstavljaju način na koji mi postojimo. Zato je rad na njihovom prepoznavanju i osvešćivanju jako važan. (Neka od njih mogu glasiti :Ja nisam dovoljno vredna osoba, Nisam ništa posebno, Niko me ne voli, Ja ne mogu napraviti ništa, Ljubav je bolna i opasna, Ja sam najbolji, Ja sam neuspešna osoba), kaže Cvetković.
Ljudi ne vole sebe. Milion je načina osvešćene i neosvešćene mržnje prema samom sebi. Ili, vole sebe narcisoidno, što predstavlja veliki problem u partnerskim odnosima. Dakle, pojačana ljubav prema sebi, ili narcističnost, može da potiče od roditelja koji su im poklanjali preterano mnogo pažnje, ili su i sami roditelji krajnje narcistični, ili pak narcizam može biti posledica realnog ili umišljenog straha da ih roditelji nisu voleli kako treba, da je njihova ljubav bila nedovoljna. Bilo kako bilo, sebičnost ovakvih osoba je rezultat nemogućnosti individuacije, tj. normalnog procesa sazrevanja i odrastanja. Faza borbe za svoje JA, borba za samostalnost i nezavisnost, i kao rezultat toga naglašeno bavljenje sobom , kod ovakvih osoba, kao da traje čitav život, kaže Tatjana Cvetković za Niške Vesti.
Kako formiramo neka verovanja?
Neke emocionalne situacije u kojima dobijamo ljubav počinjemo da izjednačavamo sa ljubavlju. Ako su naši roditelji bili emocionalno distancirani prilikom našeg odrastanja, mi ćemo početi da izjednačavamo ljubav sa zanemarivanjem, na primer. Ako su često bili ljuti na nas, a nisu nam stavili do znanja, ili mi nismo uspeli to da shvatimo, da su ljuti zbog nekih naših postupaka, ali da nas i dalje vole, mi ćemo iskustvo ljubavi povezivati sa ljutnjom. Ako su često bili fizički odsutni, mi ćemo ljubav povezivati sa napuštanjem. Istovremeno ćemo verovatno i doneti zaključak da nismo dovoljno vredni kao osobe da bismo bili voljeni.
Dakle,čitav niz obrazaca formira se u našoj podsvesti. Ljubav, jednako je ljutnja. Ljubav, jednako je napuštanje. Ljubav, jednako je povređenost, ljubav, jednako je zanemarivanje….i puno toga još.
Šta se onda kasnije dešava kad udjemo u partnerski odnos?
(Sledi nastavak…)
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
