Ekonomija

EKONOMIJA PO MODELU: „Bolje štediša nego radiša“

Bauk štednje se širi brzinom svetlosti, a državni budžet, uz Svetosavsko slavlje 2016. poput „kasice prasice“ se smeška i prekoreva „Nevernog Tomu“ rečima: „ sad si se uverio da je bolje biti štediša nego radiša. Marketinški trik, ili ekonomija održivog razvoja? Imamo 19 Univerziteta: zašto ih ne instrumentalizujemo u strategiji budućeg privrednog razvoja Srbije?

Organizaciono, vlasničko, finansijsko i menadžersko-marketinško prestrukturiranje naše privrede pečat su prve decenije 21.veka. U još nedovršenom tranzicionom procesu pravo građanstva u našoj ekonomiji stekle su tržišne institucije i ekonomske odrednice, kao što su: strane direktne investicije, finansijska tržišta, berze, fjučersi, portfolio menadžeri, akvizicije, merdžeri, klasteri itd. Globalizacija privrede sa dolaskom multinacionalnih kompanija na naše tržište i internacionalizacija trgovinskih lanaca dale su srpskoj ekonomiji epitet „evropska“. Zabeležena je i prosečna stopa rasta BDP od 5,4% u periodu od 2001-2008.

Taman smo se poradovali da je „nevidljiva ruka tržišta“ najbolji arhitekt privredne scene, kad ono „svetska-špekulativna balon ekonomija“ stavi na proveru dosadašnju ekonomsku doktrinu. Globalna finasijska kriza iz 2008.godine razotkiva da dotadašnji model privrednog rasta i razvoja Srbije nije održiv. Analize Svetskog ekonomskog foruma pokazuju da prema tranzicionim pokazateljima Srbija zaostaje za ostalim tranzicionim zemljama koje su završile „drugu fazu reformi“ i postale članice EU, a naša zemlja se još nalazi u „prvoj fazi reformi“. Srbija se suočila sa globalnom finansijskom i ekonomskom krizom, s jedne strane, i strukturnom krizom nacionalne privrede, s druge strane.

stednja1

Ekonomisti su, uprkos mišljenju, pojedinih predstavnika vladajuće ekonomsko-političke elite, da je kriza „iza nas“, ukazivali da je našu zemlju zahvatila „kriza sa duplim dnom“. Okrugli stolovi, javne rasprave, naučni skupovi, poput, nekadašnjeg „Kopaoničkog biznis foruma“ poslužili su naučno-stručnoj eliti da iznese stavove o modelu privrednog rasta i razvoja srpske privrede. I pored, disonantnih tonova o „efikasnosti-efektivnosti“ neoliberalnog koncepta razvoja privrede tranzicionih zemalja, bili su jedinstveni u oceni da je dotadašnji model privrednog rasta i razvoja Srbije neodrživ. Usledila je izrada i „Postkriznog modela ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020″ koji je trebao da bude“prijemni ispit“ za buduću vladu“. .

Spoljnotrgovinski deficit, mala pokrivenost uvoza izvozom, nepovoljna struktura izvoza, visok spoljni dug, visok fiskalni deficit, nekonzistentna monetarna politika i devizni kurs, inflacija, stednja2visoka stopa nezaposlenosti, preveliki raspon domaćih i stranih, depozitnih i kreditnih kamatnih stopa, bilans su stanja naše privrede na početku mandata sadašnje vlade.

Nova vlada 2014.godine pravi zaokret, i umesto potrošački orijentisanog modela razvoja srpske privrede afirmiše koncept „potrošačko štedljivog“ modela razvoja-konsolidacije budžetskog deficita. Konkurentska prepoznatljivost i poslovne performanse privrede bile i ostale „kost u grlu“ kreatora ekonomske politike. Nepovoljan odnos penzionera i zaposlenih, s visokom učešćem penzija u BDP, iznedrili su model solidarnog poreza. Bauk štednje se širi brzinom svetlosti, a državni budžet, uz Svetosavsko slavlje 2016. poput „kasice prasice“ se smeška i prekoreva „Nevernog Tomu“ rečima: „ sad si se uverio da je bolje biti štediša nego radiša“.

Obećano prestrukturiranje javnih preduzeća i upravljačko-menadžerska profesionalizacija nije zaživela, ali se, spisak preduzeća pod zaštitom države od 500 smanjio na 10.

Stub budućih reformi treba da bude stvaranje povoljnijeg makro-mikro ekonomskog ambijenta za privlačenje stranih direktnih investicija, kroz zaštitu konkurencije, smanjivanje administrativnih procedura za otpočinjanje biznisa, izmena Zakona o javnim nabavkama što bi dovelo do smanjenja korupcije.

stednja3

Razvoj nformacionog društva, u skladu sa „Digitalnom agendom Srbije od 2010-2020“ podsticajno bi delovao na razvoj „nove ekonomije-digitalne- ekonomije znanja“ i njeno povezivanje sa EU. Energetika, poljoprivreda i infrastrukturni razvoj i dalje su pitanja na kojima će „polagati ispit zrelosti “ kreatori nove ekonomske politike i poslovno-menadžerska elita.

Na kraju, ali ne i po značaju, otvara se pitanje: imamo li resurse za to. Ne ulazeći dublje u ovu analizu, kreatore ekonomske politike treba podsetiti da smo prema Izveštaju o konkurentnosti na prvom mestu po odlivu mozgova. Uz to, institucionalne pretpostavke za kadrovsko prestrukturiranje su stvorene, imamo 19 Univerziteta: zašto ih ne instrumentalizujemo u strategiji budućeg privrednog razvoja Srbije? Nedavno je završena i javna rasprava o Strategiji obrazovanja u Srbiji, pokrenuta inicijativa za osnivanje Ministarstva za visoko obrazovanje i nauku. Da li ćemo nakon novih izbora prekinuti sa strategijom razvoja, po kojoj će „nauka ići drumom, a privreda šumom“?.

 

sretencuzovic

 

Prof. Dr Sreten Ćuzović

Ekonomski fakultet u Nišu

Osnivač:
1)Inovacionog seminara:„Trgovinska diplomatija-veštine pregovaranja i umeće sklapanja kupoprodajnog ugovora“. Ekonomski fakultet, Niš, 2003.
2)Ekonomske klinike (Inovacioni seminari, „ekspeimentalna vežba tajni trgovanja u praksi“, Ekonomski fakultet, Niš, 1996.
3)„Srpske federacije za franšizing“ (SFF), Niš, 1991.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com