Znate li šta je mobing, jeste li ga već osetili na svojoj koži , poznajete li nekoga koja žrtva mobinga? Ovaj tekst može nekome od vas biti od koristi!
Reakcija mnogih ljudi koji su pročitali moj blog post Kako sam preživela mobing , bila je – kako je moguće da normalna osoba radi tako nešto drugom čoveku.Ne ulazeći ovde u diskusiju na temu da li je uopšte moguće da neka normalna osoba radi to što rade moberi ( to je, ipak, pitanje za psihijatre i nadležne institucije), u ovom postu bih se osvrnula na objašnjenje samog pojma mobinga i njegov zanimljiv istorijat. Odnosno, na to kako je primećen, kako se mobing ispoljava u stvarnosti, zašto je mobiranom teško da se bori protiv njega i još teže da ga preživi neoštećenog zdravlja i na mere prevencije ove pojave,koja je pogubna ne samo po pojedince, već i po društvo u celini.
RULJA, BAGRA ILI … MANIROM OLOŠA
Mobing se sastoji u tome da jedna ili više osoba na radnom mestu, često i u dužem vremenskom periodu ( najmanje jednom nedeljno i ne kraće od šest meseci ) sitematski psihički zlostavlja drugu osobu, s namerom da ugrozi njen ugled, čast, dostojanstvo, integritet, a time i njene radne sposobnosti i zdravstveno stanje, s ciljem da je na ovaj ili onaj način ukloni s radnog mesta. Ovaj pojam potiče od glagola „to mob“ – nasrnuti u masi, prostački napasti, manirom ološa, odnosno imenice „mob“ -rulja, bagra, ološ…, a u sebi sadrži sve elemente krajnje neetičkog i patološkog ponašanja na radnom mestu. Idejni tvorac ovog pojma , Konrad Lorenc, opisao je ponašanje grupe slabijih životinja, koje, udruženim snagama, izbacuju iz grupe većeg i jačeg ili ga čak dovode do smrti.
Po definiciji Medjunarodne organizacije rada, mobing je uvredljivo ponašanje koje se manifestuje kao osvetoljubivi, surovi , zlonamerni i ponižavajući pokušaj da se sabotira jedan ili grupa zaposlenih.U mobing spadaju i stalne negativne kritike i primedbe, koje izoluju neku osobu u socijalnom pogledu, kao i kancelarijski tračevi i širenje lažnih informacija.
Kod nas se umesto reči mobing koriste i termini psihoteror, zlostavljanje na radu, psihološko maltretiranje…
Početkom osamdesetih godina prošlog veka švedski psihoterapeut dr Hanc Lojman, koji je najpre istraživao destuktivno ponašanje male grupe dece u školama protiv jačeg deteta i nazvao ga mobingom, isto ponašanje je uočio i kod zaposlenih, na radnom mestu. Budući da je utvrdio da je svaki četvrti zaposleni bar jednom u životu bio mobiran, osnovao je i kliniku za pružanje pomoći šrtvama mobinga. Napisao je i enciklopediju mobinga, u kojoj svetsku javnost upozorava na mobing , kao na vid ugrožavanja osnovnih ljudskih prava.
No, ovo je teorija koja se može naći u enciklopedijama, a mnogo je zanimljivije pitanje kako se mobing ispoljava u praksi. Mobing može biti vertikalni – kada pretpostavljeni ugrožava jednog ili više podredjenih, što je češći slučaj , ili obrnuto, kao i horizontalni, odnosno šikaniranje izmedju radnika na istoj hijerarhijskoj poziciji.
A na primeru, to izgleda ovako – zaposlenom se ne daje nikakav zadatak ili se, pak, zatrpava poslovima. Uskraćuju mu se informacije, pojačava se kontrola nad njim.O njemu se šire priče da je nesposoban, neodgovoran, nemaran… Pred ostalim kolegama o njemu se govori samo loše, a ako to još čini nadredjeni, najčešće se rulja povede za njim, pa se prema mobiranom, kako bi se umilostivili moberu, ponašaju gore nego i on sam. Ismevaju ga iza ledja, a često i u lice, osporavaju mu sve moguće kvalitete, a mober u pozadini kreira priče i povlači konce koji često idu do psihičkog linča.
Naravno, niko nije imun na ovakvo ponašanje svoje okoline i samo materijal od kojeg je sazdan odlučuje o tome u kom trenutku će da pukne – da oboli ili, u strahu od daljeg šikaniranja i bolesti, odluči da napusti kolektiv. Što i jeste krajnji cilj mobera, najčešće osobe klimavog moralnog sastava i kredibiliteta, koji je sam nesiguran, svestan da nije bas mnogo sposoban i da ga osoba koju je označio kao svoju metu napada i osporavanja, zapravo potencijalno ugrožava ličnim kvalitetima i sposobnostima.
JA, SA ASPEKTA ŽRTVE
Sa aspekta žrtve mobinga u vreme kada se kod nas gotovo nije ni pominjao ovaj pojam, mogu reći da je moja moberka vrlo brzo odustala od ostalih vidova šikaniranja i posvetila se isključivo mom osporavanju i saplitanju na profesionalnom planu. Naravno, zbog toga što joj se, u sredini u kojoj smo zajedno počele da radimo dve decenije i više pre toga, nikako nije primila prethodno sa dobrom merom opreza, započeta priča o mom ličnom kredibilitetu. No, budući da je, kao svaki rukovodilac jako nesiguran u sebe, za prve saradnike odabrala velikim delom , manje kvalitetne ljude, kod par njih je našla saučesnike u sprovodjenju profesionalne, ne mogu reći diskreditacije, već neke vrste osporavanja i unižavanja kvalieta uradjenog i uskraćivanja mogućnosti da uopšte radim onaj deo posla koji sam znala najbolje.
Činjenica je da se mobingom stvara nezdrava atmosfera u kolektivu, jer su i ostali zaposleni na neki način žrtve – velika većina lično osudjuje mobera,ali ne znaju ni sami kako da reaguju, osim što se nasamo solidarišu sa mobiranim, istovremeno se plašeći da i sami ne postanu mobirani. Što se vrlo često na kraju i desi. Ja sam prvih godinu dana bila jedina, ali bukvalno jedina osoba u koletivu od 120 ljudi, izložena teroru. Već druge godine svog šefovanja, kada je mislila da je osigurala temlje vlasti, maltretirala je najmanje pola kolektiva, na ovaj ili onaj način.
POKRETAČI MOBINGA – ZAVIST, LJUBOMORA, ANTIPATIJA
Smatra se da su pokretači mobinga zavist, ljubomora i antipatija osobe koja ga primenjuje. Mober u svojoj glavi ima nekakav konflikt, bilo kao stvarni dogadjaj ili kao njegov latentni lični sukob sa mobiranim. A u osnovi je strah ili osećaj ugroženosti mobera u odnosu na mobingovanog, od čega sve potiče.
Ko su, onda, moberi, osobe naizgled moćne i snažne, a prinudjene da se, zarad sopstvenog opstanka, služe nečasnim sredstvima ? Reč je o ljudima duboko nezadovoljnim sobom,nesigurnim, nedovoljno stručnim i kompetentnim, slabim ličnostima i karakterima, koji mobingovanjem pokušavaju da prikriju ili izleče svoje minuseve u drugoj sferi sopstvenog života . Obično nose frustracije iz detinjstva, ne znaju da uzimaju i daju, nisu načili da vole i da osećaju empatiju prema drugim ljudima.Osećaju se podredjeno i nemoćno, a često je reč o psihopatama i sociopatama. Pa pokušavaju da podignu sopstveni značaj i dobiju poštovanje sredine i rast u sopstvenim očima gazeći po drugim ljudima. A uvek, u svakoj sredini u svakom vremenu, naći će se oni koji moraju da trpe ili misle da moraju da trpe to maltretiranje i gaženje.
Teorija mobinga, zasnovana na proučavanju prakse, tvrdi da su žrtve mobinga sposobni i kreativni radnici, stručnjaci, koji uočavaju probleme i upozoravaju na njih, sa karijerom u usponu. Mobingovani mogu biti i ljudi na kraju radnog veka, zaplašeni i tihi radnici, mladi na početku karijere, bolesni , invalidi, pripadnici manjinskih grupa. Idealne žrtve su odgovorni, kvalitetni, savesni, sa velikim osećajem za socijalnu pravdu.
Žrtva mobinga na početku ne može ni da shvati da se njoj tako nešto dešava. Preispituje se, traži krivicu u svojim postupcima, počinje da sumnja u sebe, kvalitet svoga rada, svoje sposobnosti i umenje. U njoj se javlja osećaj stida, pa se često izoluje i osami. Za tim slede anksioznost, depresija…glavobolje, napetost, pad imuniteta, češća poboljevanja, tikovi,… pa anemija, oboljenje štitne žlezde, opadanje kose, srčane tegobe i problemi s krvnim pritiskom, povišeni nivo holesterola ili šećera…. pa, na žalost, dolazi i do malignih oboljenja.
Prvih meseci mog mobingovanja, dok još nisam došla sebi od šoka zbog onoga što me je snašlo, na vrata firme sam ulazila s grčem u stomaku, pitajući se, nije valjda da svi ljudi veruju u ono što ona kaže o meni i misle da je ona u pravu.Odgovor, po mene povoljan, saznala sam već posle izvsnog vremena, kada su, krijući se od njenih pogleda, likovali posle svake moje donkohotovske rasprave sa njom. I u prepričavanjima njenog besa kada bi me, ne znajući još za ovu priču, neko glasno i javno, pred njom i drugima, pohvalio za dobro obavljen posao. Samo se čekalo, kada će ili da zaćuti ili da i sam bude uvršten u mobirane.
A zbog svih muka po mobiranog, svedoke mobiranja i radnu atmosferu, kao i zbog ogromnih šteta po nacionalnu privredu, mnoge zemlje u svetu su donele zakone kojima se mobing zabranjuje i sankcioniše njegovo provodjenje, ali se paralelno radi i na ostalim merama prevencije ove zle i štetne pojave. Pre svega, nužno je javnost u potpunosti obaveštavati o tome šta je to mobing i koje su njegove pojave i posledice. Adekvatna informisanost, edukacija, treninzi kominikacijskih veština, paralelno sa zakonodavstvom i zaštitom prava radnika, jedini su put i način da se pošasti 21. veka, koja je mnogo gora i, zbog podmuklog načina njenog odvijanja, opasnija čak i od mnogih opakih bolesti, stane na put.
Ono, pakosnih, poremećenih i na svako zlo spremnih ljudi je oduvek bilo i niko ih ne može dekretom ukinuti, ali , uz pravilnu edukaciju i stvaranje društvenog miljea koje ume da , prvo prepozna, a zatim, može i sme da osudi mobing, moberima će biti sve teže da nadju ortake za svoju nečasnu rabotu.
Samo donošenje Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radnom mestu, pre dve godine,bez svega ovoga, neće u Srbiji doneti mnogo vajde onima na koje se namerači neki nesrećnik koji misli da će svoje frustracije izlečiti i lišiti se strahova i nesigurnosti, ako počne da maltretira kolege na poslu.
ŽRTVE
– Ako biste pomislili da žrtva mobinga mora biti neki jadničak koji trpi gnev gomile, ljuto se varate: žrtve mobinga su po pravilu veoma snažne, intelignetne, visoko obrazovane i neobično privlačne osobe koje svojim osobinama prete da ugroze grupu, odnosno, manje vredne pretendente na vođe grupe.- citat pozajmljen sa ovog bloga http://www.mooshema.com/2007/04/24/mobing-kako-grupa-razara-jedinku/comment-page-1/#comment-73932
Izvor: http://negoslava.blogspot.co.at/2012/09/sta-je-mobing-kako-ga-prepoznati-i-cime.html
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
