Ćepenaka više nema ali je ostao duh stare generacije

Ćepenaka više nema ali je ostao duh stare generacije

23:00
1467
0
Niške vesti
PODELI

Nekada, ne tako davno, Niš je imao svoju romantiku, svoje šefteli sokake koje je Sremac onako sanjalački i idilično oživotvorio. Po tim sokacima, pored taraba i čardaka, uz sevdah i zanos, svijala se sva ljubav i pesma starog Niša. Tu su i nikle pesme „Zašto, Sike, zašto?“, „Slavuj, pile“, „Što si, Leno, na golemo“ i druge.

Nekadanji patrijarhalni Niš, stari čorbadžiski grad već je iza kulisa istorije. Novi, moderan Niš tek je započeo svoju istoriju.
Na raskršću dva društvena razdoblja, rezultuju stalni sukobi, čija je dramatičnost u tome što se događaju iza vidika i ne mogu se tako lako uočiti. Zbog toga i sam profil socijalnog i kulturnog razvitka Niša nije jednostavan. I pored svega onoga što je postignuto na polju urbanistike u strogom varoškom centru, Niš i dalje obiluje drastičnim kontrastima grada, koji se nalazi na prelomu dveju društvenih epoha. Te epohe same po sebi imaju posebne zakone i uslove razvitka.

Kad se te dve epohe posmatraju onda se njihova istoriska smena mora protumačiti sukobima dveju generacija. Jedna generacija, čorbadžiska, skoro feudalna, već je zašla u zaborav. Druga generacija je nedavno postala nosilac kulturnih i socijalnih zbivanja. Istoriski, prva generacija smenjena po neumitnom zakonu društvenog razvoja. Druga generacija je pod istim uslovima zahvatila društvene obaveze.

nis231512e

Međutim, iako je skoro nestala, stara generacija je ostavila svoje uspomene i svoje navike. Iza starih niških kapidžika, po dotrajalim čardaklijama, iza polusrušenih plotova, svuda se oseća dah te generacije, koja je duboko zaorala svoju brazdu u razvitku jednog društva. Njen uticaj, njena potajna snaga i njeni maniri ostali su da sputavaju novu generaciju u njenom istoriskom hodu.

U svakoj manifestaciji, u svakom naporu, u svakom koraku, oseća se moralni pritisak te generacije. Niš zbog toga i pokazuje u toku svoga društvenog diferenciranja i izgrađivanja često tapkanje u mestu. Ćepenaka više nema, ali njihov duhovni profil još uvek u Nišu ima prvenstvo.

„Pendžerlija“ je puno …

Stari kapidžici, koji već nestaju, ogromni doksati, koji polusrušeni bude neprijatna ili prijatna sećanja, prozori sa žutom hartijom „pendžerlijom“, naherene udžerice u centru i periferiji (tamo se problem izgradnje ne postavlja kao akutan) sve to potseća na kakvu arheološku zbirku u gradu, koji ima pretenzija da se moderno gradi! Iz svih ovih ostataka te čorbadžiske epohe bije memla i vonj. Kroz straćare i udžerice odrazuju se živi i istinski dokumenti jednog doba, koje je nestalo, ali koje i dalje uporno, drastično čuva poslednje okvire i hoće da ih nametne i drugima.

10429796 10203881622671603 731719311 o

Dok na jednoj strani rastu palate, dotle na periferiji straćare tonu u zemlju, prozori vire iz blata i goluždrava deca podvriskuju po đubrištima. U strogom centru jedna za drugom nestaju trošne kućerine, a sa njima idu i oni koji su u njima živeli, radili i umirali.

Nema više iluzija…

Stari Niš je raskrstio sa iluzijama, iako je pokatšto živeo iluzionistički. On se ljubomorno povukao u svoja stara ležišta i pokušava da i dalje utiče na tok vremena. Taj uticaj se oseća, ali gubi od svoje oštrine. Dok su stare generacije živele iza plotova, mlade su izašle na ulicu da se uče novome, ili su ušle u život naglo i mladalački. Dok su stari, oni iz prošlosti, sedeli na ćepenku podavijenih nogu čakširama i anterijama i eglenisali uz čibuk.

ivkova kuca

Nekada, ne tako davno, Niš je imao svoju romantiku, svoje šefteli sokake koje je Sremac onako sanjalački i idilično oživotvorio. Po tim sokacima, pored taraba i čardaka, uz sevdah i zanos, svijala se sva ljubav i pesma starog Niša. Tu su i nikle pesme „Zašto, Sike, zašto?“, „Slavuj, pile“, „Što si, Leno, na golemo“ i druge. Pre dve godine umrla je Lena, žena, koja je inspirisala anonimiog autora pesme „Što si, Leno, na golemo.“ Umrla je tiho, u samoći, kao što je umrlo i njeno vreme i kao što su izumrle tolike generacije i opusteli toliki šefteli sokaci.
Danas su sve te stare pesme i svi ti likovi iz prošlosti zaboravljeni. Danas se pevaju druge pesme, odnosi unutar same generacije su poremećeni, jer se i samo shvatanje životnih uslova izmenilo.
Stari Niš je otišao odavio u istoriju. Novi Niš, realističan, delatan i kombinatorski zaokupio je grčevito devizu odlučnosti i rada.

Tekst objavnjen u dnevnom listu „Vreme“ 15. januara 1937. godine.

Iako je ovo pisano pre skoro 80 godina, ne možemo se oteti utisku da se u drušvenom životu ništa nije promenilo i da se život neprekidno ponavlja, ili nam se, kada dođemo u zrelo životno doba to samo čini.

PODELI

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *