Poslednja, iz kontinuiranog oružanog otpora naroda Niša i okoline, tokom četvrte i početkom pete decenije XIX veka, bila je Niška buna 1841. godine, koja po svojim dimenzijama, po svojoj organizaciji i po žrtvama, predstavlja najznačajniji pokret, ne samo Niša, već čitavog juga Srbije, protiv Turaka.
Jedan od većeg broja sačuvanih izvora o niškoj buni je izvestaj iz Aleksinca od 16. aprila 1841. godine, kojim se obaveštava Popečiteljstvo unutrašnjih dela Srbije o ugušenju bune i o turskom teroru nad stanovništvom niških sela koji je potom usledio. Prema ovom izveštaju, niški paša je uguši bunu tako što je „iz Arnautluka oko 800 Arnauta doveo i 13 ovog meseca (aprila) udari s topovi na hristijanski logor, koj se bio stanio između sela Kamenice i Matevca, i u kratko vreme pomenuta dva sela u pra(h) i pepeo obrati, od kud se narod nahije niševačke odmah se u begstvo da, ko(j)e živ ostao, a neki Milo(j)e (J)ovanović, kao njihov predvoditelj zatvori se u neku kulu, od prilike s 20 druga, ko(j)i svi tu poginu“. Glava Miloja Jovanovića, vođe Niške bune, preneta je u Niš i na ćupriji niševačkoj postavljena.“
U drugom delu izveštaja daju se podaci o turskom teroru. Ističe se najpre da „robie pak ko(j)e moglo do granice odbeći to (j)e sa sve živim malom (mal; imanje, živi mal; stoka) i nji(h)ovim u Niš oterano“, a potom se dodaje da su Arnauti sledećeg dana, 14. aprila, „zaišli od sela do sela i ista vatri predavali tako, da u nahiji niševačkoj više od 5 sela koja su neupaljena ostala, nema, i ovo se sve od plota (granice) našega videti moglo.“
Na kraju izveštaja potencira se „da su nahi(j)e pirotska i leskovačka, kao i predpomenuta, puste ostale“
nastaviće se …..
Iz knjige „Stari zapisi o Nišu“
Borislav Andrejević
ODLOMAK IZ KNJIGE
„Zemlja najlepše patnje“
Milan Novaković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
