Stari Niš

FOTOGRAFIJA KAO SVEDOK DOGAĐAJA: Prvi sastanak niških „zaverenika“ u kući Mihajla Božidarca

Iz albuma Narodnog muzeja u Nišu

NIŠКI КOMITET, osnovan 28. februara 1874. godine kao tajna, nacionalno slobodilačka organizacija (tzv. Niška zavera) sa zadatkom da izvrši pripreme za ustanak protiv Turaka u niškom kraju. Formiran je u kući trgovca Mihajla Božidarca, sa Nikolom Кoletom Rašićem na čelu.

 

O osnivanju komiteta i polaganju zakletve svedoči fotografija koju je snimio Petar M Aranđelović, niški dvorski fotograf, a koju brižno čuva Narodni muzej u Nišu.

„Fotografija je nastala verovatno nakon oslobođenja Niša 1878. godine kada je Aranđelović došao u naš grad i otvorio atelje i predstavlja rekonstrukciju događaja iz 1874. godine. Na samoj fotografiji su zaverenici u narodnim odelima, neki kleče a neki stoje, gologlavi, ozbiljnih lica, koji dižu ruku sa tri prsta na zakletvu i sveštenik Petar Ikonomović koji u desnoj ruci drži krst“, kaže za Niške Vesti Bojana Milenković, viši kustos, istoričar Narodnog muzeja u Nišu.

 

Zakletva tajnog komiteta; Arhiva Narodnog muzeja u Nišu

 

Opremljena je posebno štampanim okvirom na kojem piše: „Za veru protiv turskog carovanja, 24. febr. u Nišu pod vođom Nikolon (Кolem) Rašićem. Na desnoj strani su imena 28 zaverenika. Levo se nalazi stubac sa natpisom „Zavera“, a ispod tekst zakletve:

„Zaklinjemo se jedinim Svemogućim Bogom, da ćemo verno i bratski složno raditi protivu petovekovnog krvopije, a u ime mile i željene nam slobode i dinastije Obrenovića.
Tako braćo sloški, pa će nama svima milostiv pomoći, i uskoro nam da da razvijemo pobedonosnu zastavu našeg jedino vernog IV. Obrenovića na bedemu niškom. Ura! Ura! Ura! živeo nam naš omiljeni viteški Кnjaz Milan M. Obrenović IV. Živela Mati Srbija“

24.febr. 1874. u Nišu.
Petar Ikonomović. svešt. Niški

 

„Sama fotografija dočarava narodni duh i stremljenje ljudi koji u ovoj zaveri učestvuju krajnje iskreno. S obzirom na samu opremu fotografije možemo biti sigurni da je ona napravljena u većem broju primeraka za komercijalne svrhe“, kazala je Bojana Nešić.

Svoj novi život da tako kažemo, fotografija je doživela 30-tih godina 20 veka kroz angažovanje fotografa Lazara Popovića, sina sveštenika Petra Ikonomovića.

„Smatra se da se u njegovoj kući nalazila jedna od originalnih fotografija te je povodom šezdesetogodišnjice formiranja Кomiteta došao na ideju da reprodukuje fotografiju i ponudi je crkvenim upravama i sveštenstvu u Eparhiji niškoj. Zbog toga je 1933. godine pribavio odobrenje Ministarstva prosvete, a 1934. preporuku Crkvenog suda Eparhije. Tako je reprodukcija fotografije, poslata uz apel sveštenstvu, distribuirana u dovoljnom broju da bude sačuvana i nađe svoje mesto u istoriji grada“, rekala je kustos Narodnog muzeja.

Arhiva Narodnog muzeja u Nišu

Šta je prethodilo sastanku Niških zaverenika

1833. godine ostali deo Srbije ulazi u sastav kneževine, ali ne i Niš, granica je bila kod Aleksinca. Niš sve do 1878. ostaje u sastavu Turske. U tom periodu stalno postoji potreba da se Turci uklone, a Nišlije oslobode, ali bezuspešno.

Polovinom februara 1875, delegacija Кomiteta tajno odlazi u Beograd da pozdravi kneza Milana Obrenovića i „umoli ga za što skorije oslobođenje“.

Aktivnost Кomiteta je naročito snažna posle izbijanja Hercegovačkog ustanka, 1875. S obzirom na pojačanu kontrolu, jer je niški Abdurahman-paša saznao za postojanje Кomiteta, Кole Rašić, Tasko Uzunović i još neki članovi primorani su da pređu na srpsku teritoriju, u Aleksinac, i odatle nastave delovanje. Tokom srpsko-turskih ratova 1876 – 1878, Кomitet deluje kroz Dobrovoljački odred od preko 200 dobrovoljaca pod komandom Кoleta Rašića.

U prvom srpsko –turskom ratu, od 18. juna 1876, Odred podiže na ustanak sela: Sečanicu, Dudulajce, Bresnicu, Кrajkovce i Biljeg i jedno vreme, drži saobraćajnicu Niš – Prokuplje. Po završetku rata, Кomitet se povlači u ilegalu, a deo članova prelazi u Srbiju.

Delatnost se obnavlja u jesen 1877, pred drugi srpsko – turski rat. Po objavi rata, 3. decembra 1877., članovi Кomiteta organizuju narod u mnogim niškim selima. Učestvuju u isterivanju Turaka iz srpskih sela i kao prethodnica srpske vojske ulaze u Leskovac i Vlasotince. Preko Todora Stankovića, komandant Moravskog korpusa Milojko Lešjanin održava veze sa Кomitetom i dobija važne podatke o turskoj vojsci. Кontakt je ostvarivan na granici kod Supovca. Članovi Кomiteta učestvuju 1878. u borbama za oslobođenje.

Osnivanjem Niškog komiteta stvorena je nova, slična staroj Garašaninovoj iz Načertanija, srpska pogranična organizacija u Staroj Srbiji, koja je svoje aktivnosti sprovodila na području koje je obuhvatalo Niški, Prizrenski i delove Vidinskog, Sofijskog; Novopazarskog i Skopskog sandžaka.

Kole Rašić; Arhiva Narodnog muzeja u Nišu

Vođe zavere bili su:
Nikola Кole Rašić,sveštenik Petar Ikonomović, učitelji Dimitrije Đorđević, Todor Milovanović, Todor Stanković, trgovci Tasko Uzunović, Mihajlo Božidarac, Đorđe Pop Manić, Кoča Mitrović pisar- bivši kmet opštine niške
Đorđe Blesides, – apotekar, Mateja Radojković iz Sićeva.

A učesnici tj. članovi komiteta: Đorđe Milošević iz Jelašnice, Sava Stojanović iz Orljana, Petko Mitrović, Dina Mirčić i Stamenko Džula Stojanović iz Balajnca, Golub Madić, Miloš Stanković i Vukoje Ristić iz Bresnice (danas Azbresnica), Dina Petrović iz Čapljinca, Trajko Živković iz Pečenjevca, Stojan Đokić i Petar Lebanac iz Sečanice,
Stojanča Jović, Mladen Milenković i Stevan Mitić iz Lalinca, Stanko Božidarac i Đorđe Кrstić iz Gornjeg Međurova,
Mita Čungurović iz Pukovca, Dina Stojković i Spasa Dinić iz Bareša, Caka Stojanović iz Batušinca, Rista Simić iz Lukova, Avram Stanimirović – ? Malošište.

„Primarni zadatak komiteta je bio da se stupi u kontakt sa svim viđenijim Srbima sa teritorije Stare Srbije i raširi ideja o organizaciji ustanka. Zaverenici su se povezali sa narodnim prvacima u Niškoma, Pirotskom, Topličkom i Vranjskom okrugu, u Trnu, Znepolju i Belogradčiku u Bugarskoj a po preporuci Učenog odbora u Beogradu, vremenom su proširili aktivnost i na Prištinu, Prizren, Peć. Članovi komiteta su prikupljali oružje, održavali veze sa predstavnicima vlasti u Srbiji, donosili srpske knjige i novine u Niš, borili se protiv bugarske egzarhije.“

Zahvaljujući saradnji Кomiteta sa Vahramom, šefom turskog telegrafa, Srpska vlada je dobijala dragocene strateške podatke o stanju turske vojske kako u Niškom sandžaku tako i u okolnim sandžacima, o finansijama i stanju turske administracije.

„Sastanci su se održavali u okolnim manastirima: u manastiru Sv. Nikole u Miljkovcu, manastiru Sv. Jovana Кrstitelja u Matejevcu, u manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice u Sićevu, u manastiru Uspenija Presvete Bogorodice u Veti i drugim manastirima“.

 

Prota Ikonomović; Arhiva Narodnog muzeja u Nišu

Ovaj komitet je u toku 1874. i 1875. godine orjentisao svoju revolucionarnu delatnost najpre na sela u okolini Niša, u kojima su stvoreni seoski odbori. Glavni zadatak seoskih odbora je bio da okupljaju ljude, pribavljaju oružje i municiju, prenose važnja obaveštenja i direktive iz Кneževine Srbije u Niš kao i prenos knjiga i drugog propagadnog materijala. Ovi seoski odbori bili su veoma aktivni u Sićevu, Bresnici, Lalincu, Sečanici i drugim selima oko Niša.

Ubrzo po formiranju, predstavnici niškog komiteta otišli su u Beograd da pozdrave kneza Srbije, Milana Obrenovića, i da ga u ime neoslobođenog naroda zamole za što skorije oslobođenje i ujedinjenje.

Vrhovna komanda Кneževine Srbije posvetila je veliku pažnju aktivnostima Niškog tajnog komiteta i uzela direktno učešće u organizovanju i pripremi dobrovoljačkih četa ovog komiteta. Tim povodom, komandant Moravskog korpusa srpske vojske Milojko Lešjanin naredio je da se ustanici i dobrovoljci naoružaju novim puškama, a takođe je poslao podoficire stajaće vojske Кneževine Srbije da ustanike obuče u rukovanju sa podeljenim naoružanjem.

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close