Islahana u Nišu

Islahana u Nišu

13:21
10858
0
Niške Vesti
PODELI
Mithad paša zanatski dom

Midhad-paša, osnivač Islahane ili „Midhad-pašine škole“ u Nišu Islahana (javna radionica), Midhad-pašina škola u Nišu, bila je vaspitni dom i zanatska škola koja je primala na školovanje muslimansku i hrišćansku decu kako bi stekli osnovno obrazovanje i naučili neki zanat.

Radi se o jednoj nesvakidašnjoj i za ono vreme veoma modernoj instituciji u Turskoj državi, koju je nakon dolaska januara 1861. godine na čelo grada Niša, osnovao Midhat paša, koji je 1876. godine, za vreme vladavine sultana Murata IV bio i veliki vezir (predsednik vlade) Osmanlijske carevine.

Škola sa internatom u Nišu jedan je od primera Midhad-pašinih reformi i njegovih nastojanja da „evropeizira“ Tursku, i sebe prikaže kao velikog reformatora.

Mithad paša zanatski dom

Preduslovi za nastanak Islahane

Pismenost za vreme turske vladavine kod Srba bila je vrlo ograničena, i to na mali broj i procenat stanovništva određenih društvenih grupa (vlastela, sveštenstvo). Samim tim obrazovanje je bilo oskudno i neznatno, odnosno i ono, kao pojam, svodilo se isključivo na pismenost. Takođe, crkva je bila stecište svih onih koji su težili pismenosti, i zajedno sa manastirima prva i jedina škola u kojoj se učilo čitanje i pisanje.

Muška narodna škola 1863.

Tokom Prvog srpskog ustanka, osim crkve, potrebu za nekom vrstom obrazovanja počinje da ima i državna uprava, odnosno vlast koja oformljuje prve i osnovne institucije društva.

To je primoralo Osmanlijsku vlast da sve više u Niškom pašaluku uvažava prava Srba na njihovo obrazovanje. Prema podaci iz arhivskih dokumenata poznato je, da su u 19. veku u porobljenoj Srbiji deca učila po džamijama kod turskih hodža.

Međutim, s obzirom da je Niš, u to vreme bio sedište sandžaka, u kojem su, pored nekoliko hiljada vojnika i oficira, radili i brojni činovnici – od obrazovnih ustanova postojale su moderna srednja škola „Ruždija“ (niža gimnazija) i biblioteka, pa je, sasvim logično, moralo biti i više osnovnih škola od kojih su se mnoge nalazile unutar zidina niške tvrđave gde se nalazio centar kulturnog i javnog osmanlijskog društva.

Pored razvoja obrazovnih potreba i jačanja trgovine u Osmanlijskom carstvu, i na Balkanu, na prostor Niškog pašaluka s početka 19. veka, delovali su i uticaji iz susednih slovenskih pokrajina, a pre svega, od turske vlasti oslobođena, Kneževina Srbije, svojom prosvetom i svojom politikom. Istovremeno je i centralna Osmanlijska vlast proklamovala svojim zakonima; (Hatišerifom (1839) i Hatihumajunom (1856) ) tolerantnije odnose, u pogledu prosvetnih inicijativa za muslimansko i hrišćansko stanovništvo. Međutim ti poslednji napori Osmanlijske vlasti, nisu značajnije doprineli da Niški pašaluk izađe iz zaostalosti.

Midhad-paša

Iako je period, pred raspad Osmanlijskog carstva, imao relativni prosvetni uspon, gledano u tadašnjim prilikama, i dalje je Niški pašaluk bio veoma zaostao prosvetno i kulturno, sa oko 97% nepismenog stanovništva. Velike zasluge za ubrzanije opismenjavanje nišlija pored vladike Venedikta i vladike Kalinika imao je i kontrovezni Midhad-paša koji je šezdesetih godina 19. veka naredio da su u Nišu osnuje Islahana (javna radionica) u kojoj su primana muslimanska i hrišćanska deca da steknu osnovno obrazovanje i nauče neki zanat (terzijski, obućarski, kožarski, ćilimarski), i izgradi srpska osnovna škola na dva sprata za 300 učenika, kod Saborne crkve, čiju je izgradnju lično pomogao i sam paša sa 2.000 groša.

Iako su u ovim školama kao predavači dominirali srpski učitelji Midhad-paša je naredio da hrišćanska deca obavezno uče turski jezik. Učitelj je bio Ibrahim Nadžet-efendija. Zato su građani Niša, u brojnim napisima osuđivali politiku Midhad-paše, koji iako se predstavljao pravičnim upravnikom, u suštini vršio ista nasilja kao i njegovi prethodnici. Otvaranje škola poput Islahane i osnovne škole u Nišu, uticalo je na širenje pismenosti u Niškom pašaluku i predstavljalo određeni progres, bez obzira čime je ono bilo motivisano.

Prostorne i organizacione karakteristike islahane

Osnovna škola Stambol kapija

Islahanu u Nišu, dvospratnu zgradu-internat, izgradila je Niška opština, na svom placu, površine 11.785 m², u istočnom delu grada u centralnoj ulici „Šećer-mala“, danas jednoj od glavnih ulica Niša, ulici „Vožda Karađorđa“ ( opularno zvanoj „Voždova“).

Ova zanatska škola, tj. „Dvospratni internat“ za šegrte, imao je 31 sobu i 7 spavaonica i bila je praktično prva javna radionica u Nišu. S leve strane ulice Stambol kapija, u nastavku Sreskog načelštva, nalazila se Islahana koja je srušena 1890. Na njenom placu započeta je gradnja Prve niške gimnazije 1912. Pored Islahane, sa njene istočne strane nalazilo se tursko groblje na čijem porostoru je nakon oslobođenja Niša od Turaka izgrađena Osnovna škola „Vožd Karađorđe“.

Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“

Islahana je prema predanju sagrađena i izdržavana o trošku opštine iz sredstava dobijenih od lokalnih poreza, i donacija, na osnovu reformatorskih ideja Midhad-paše (ujedno i jednog od glavnih donatora). Zbog nestašice novca u opštinskoj kasi, za održavanje škole često je prikupljana i materijalna pomoć. Kako je pisao „Vidovdan“, Islahana je je imala 1867. godine 120 učenika, a prema vilajetskom listu „Dunav“ 1868. godine četiri razreda i 179 učenika. Štićenici ove škole pre podne su išli u školu, a popodne, pod nadzorom majstora, izučavali su zanat (terzijski, obućarski ili kožarski). U jednoj hronici naveden je podatak da je centralna Vilajetska uprava poslala ovoj školi dva, a srednjoj (Ruždiji) 3 kompleta (po četiri knjige u jednom kompletu) „Istorije Osmanskog carstva“ poznatog turskog državnika i istoričara Dževdeta-paše. Islahana je više puta menjala svoju namenu.

Prvo je bila „Vaspitni dom“, potom „Zanatski dom za školovanje zanatlija“, a pred Oslobođenje i izvesno vreme po Oslobođenju Niša od Turaka, od 1877. do 1890. godine ratna, a potom i deo Velike vojne bolnice u Nišu, namenjena za lečenje ranjenih i obolelih Turaka.

Kraj islahane

Islahana je 1890. godine, nakon smrti kralja Milana Obrenovića, zbog oronulosti i infestacije objekta glodarima i brojnim drugim zarazama, doživela tužan kraj. Zgrada je zbog lošeg građevinskog stanja, sklona padu i „enormno napaćene gamadi spaljena“. Na tom mestu danas se nalazi Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“.

Izvori:
Istorija Niša, knjiga I, Gradina, Niš 1986
Enciklopedija Niša (1995), Gradina Niš
Istorija Niša I knjiga. Niš: Gradina i Prosveta Niš 1983
Anastasijević, S. (1957). Znamenitosti Niša. „Stevan Sremac“. Niš
Wikipedia

Za Tebe…

priredio na stranici:
Novaković Č. Milan

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *