Gde Nišlije mogu da bacaju stare lekove? Apoteke dužne da prihvate lekove...

Gde Nišlije mogu da bacaju stare lekove? Apoteke dužne da prihvate lekove sa isteklim rokom

07:55
1768
0
Niške Vesti
PODELI

Iako se Nišlije sa razvijenom ekološkom svešću pitaju u kojoj bi apoteci mogli bez problema da ostave lekove kojima je istekao rok, u zdravstvenoj ustanovi „Apoteka Niš“ napominju da su sve državne i privatne apoteke u obavezi da prihvate farmaceutski otpad. U praksi, najčešće privatne apoteke odbijaju da preuzmu stare lekove od građana iako ih zakonske regulative na to obavezuju. U budućnosti bi ovaj problem morala, prema evropskim standardima, da reši država koja će definisati ko će nadoknaditi troškove odlaganje farmaceutskog otpada.

Iako većina građana ima razvijenu ekološku svest o tome da se neiskorišćeni lekovi ne smeju bacati u kućnu kantu i dalje nisu sigurni kako i gde mogu odložiti tzv. faramceutski otpad, koji spada u opasan otpad.

SLIKA SA FB

U ZU Apoteka Niš odgovorno lice za upravljanje otpadom kaže da po Zakonu o upravljanju otpadom građani imaju pravo da lekove sa isteklim rokom predaju u bilo kojoj apoteci, ali da u praksi to često nije moguće.

„Našom Zakonskom regulativom jasno su definisana pravila i postupci upravljanja farmaceutskim otpadom. Apoteka Niš, za razliku od pojedinih apoteka, u potpunosti poštuje i sprovodi postupak upravljanja opasnim otpadom. U biltenu „Specijalis za direktore“ broj 65/2016. godine izneto je da nisu sve apoteke krenule sa prikupljanjem farmaceutskog otpada od građana, iako je to zakonoskom regulativom obaveza i privatnih i državnih apoteka i da ima ipak izuzetaka i primera dobre prakse poput Apoteke Niš, Apoteke Novi Sad i Apoteke Kruševac. U periodu od 2010. do 2013. godine Apoteka Niš je prikupila 370 kg neupotrebljivih lekova od građana, gde je troškove uništavanja farmaceutskog otpada finansirala iz sopstvenih sredstava. U Srbiji ne postoji spalionica za opasan farmaceutski otpad, pa se isti izvozi u Mađarsku, Švajcarsku, Austriju ili u Grčku na spaljivanje. Prikupljanje farmaceutskog otpada od građana se i dalje vrši u kontinuitetu“ kaže Vesna Krstić iz Apoteke Niš.

Ona objašnjava da nemaju mogućnost da se lekovi prikupljaju u svim njihovim apotekama “jer to zahteva određen prostor i pravilno skladištenje”, ali da veće apoteke poput apoteke „Železničar“, apoteke „Čegar“, apoteke „Mediana“, apoteke „Niška Banja“, kao i opštinske apoteke u Gadžinom Hanu, Ražnju i Aleksincu preuzimaju od građana farmaceutski otpad.

„Kad građani donesu neupotrebljive lekove farmaceut sprovodi uspostavljenu proceduru preuzimanja farmaceutskog otpada koja obuhvata i popis predatih lekova“, dodaje Krstićeva.

U nekoliko privatnih apoteka u Nišu koje smo kontaktirali kažu da oni prihvataju lekove kojima je istekao rok, jer imaju ugovor sa firmom koja odnosi i uništava neupotrebljene lekove. Međutim, napominju, ima i onih apoteka koje to ne čine jer ih uništavanje lekova mnogo košta. Čak se dešava da radnici privatne apoteke donose neupotrebljive lekove u Apoteku Niš.

odlaganje

Šta je faramceutski otpad?

„Oko 90 odsto farmaceutskog otpada nastaje u domaćinstvima. Reč je o lekovima iz kućnih apoteka koje često završavaju na deponiji i u kanalizaciji, dospevaju u vodotokove, zemljište, a nekad i na buvljak. Farmaceutski otpad u širem smislu podrazumeva otpad koji nastaje u proizvodnji i prometu lekova i medicinskih sredstava. Tu spadaju: farmaceutski proizvodi, lekovi, vakcine i serumi sa isteklim rokom trajanja, neupotrebljeni ili kontaminirani, kao i oprema koja se koristi pri njihovoj upotrebi boce, kutije, rukavice, maske, epruvete“, kaže diplomirani inženjer zaštite životne sredine, Marija Pešić.

Resorno ministrastvo procenjuje da građani bace 50 tona farmaceutskog otpada godišnje, stim da to nije pravo stanje, jer se najveći broj ovakvih medikamenata „krije“ u domaćinstvima ili bacaju u toalet i kante za đubre i na taj način zagađuju zemljište, vazduh, vodu.

„Zato je veoma važno uraditi sve da se podigne svest o adekvatnom upravljanju otpadom, kako bi se on odlagao i skladištio po svim standardima EU i ne bi završavao na smetlištima i na deponijama, te na taj način ugrožavao zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine“, dodaje Pešićeva.

Lekovi
Srbija nema spalionice medicinskog otpada

Znatan broj evropskih zemalja poseduje spalionice medicinskog otpada u kojima se on uništava, a otpad se do spalionica odvozi posebnim automobilima. Ove spalionice su izgrađene po posebnim propisima Evropske Unije tako da ne emituju ugljen dioksid u atmosferu, pa ne dolazi do zagađenja vazduha.

„Srbija još nema spalionicu za uništavanje industrijskog i medicinskog otpada i zbog toga se opasan otpad izvozi u Mađarsku, Švajcarsku, Austriju ili u Grčku na spaljivanje. Sama klasifikacija, transport, carinjenje, na postupak uništavanja koštaju mnogo državu, jer cene za izvoz iznose od 1,5 do 6 evra po kilogramu. Uslovi za čuvanje i uništavanje razlikuju se od vrste lekova. Svako pogrešno upravljanje ovim otpadom predstavlja opasnost po čoveka i životnu sredinu“, ističe naša sagovornica.

Da bi i Srbija dobila ovakvu spalionicu medicinskog otpada potrebno je ulaganje od oko 100 do 400 miliona evra, u zavisnosti od njene veličine.

Evropska Unija je proteklih godina Srbiji donirala milione evra za odlaganje medicinskog otpada što je iskorišćeno za nabavku opreme za odlaganje, posebnih automobila kojima se takav otpad prevozi, ali i obučavanja zdravstvenih radnika.

Uprkos tome što je svest o odlaganju medicinskog otpada podignuta na viši nivo, znatan broj ustanova nema dozvolu za upravljanje medicinskim otpadom jer nisu ispunile propisane uslove za to.

Ovakve ustanove zbog toga moraju ovlastiti specijalizovane firme koje će njihov otpad odvoziti ili uništavati.

Ipak, veći deo medicinskog otpada iz Srbije se izvozi u druge zemlje što je veoma skupo.

„Sredstva koja se koriste za plaćanje ovih visokih troškova izvoza otpada mogla bi da se iskoriste za izgradnju neophodne spalionice medicinskog otpada čime bi se ispoštovao zakon o odlaganju medicinskog otpada i rešio problem uništavanja ovih opasnih materija i za čoveka i za sredinu, što je u nedostatku adekvatnih sanitarnih deponija više nego neophodno“, kažu stručnjaci zaštite životne sredine.

eko nis

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *