Kolumna

Vrema je da život zameni tragiku

Potenciranje kolektivne tragike i kulta žrtve u ovakvim vremenima, je najlicemerniji i najbezobzirniji čin u trenutku stravičnog suočenja sa jednom od najvećih pošasti savremene epohe – fenomenom Korone.

Strah kao osnovni pokretač svih dimenzija pozicioniranja za bolest, predstavlja esenciju iniciranja bolesnog pojedinca, a samim tim i bolesnog društva. Građanin sluđen višegodišnjim matriksom izgrađenim iz najgorih nacionalističkih fokusa biva dodatno ruiniran krajnje destruktivnim odnosom političara prema fenomenu Korone, koji je mnogo širi spektar od morbiditeta samog Covid virusa.

Aktuelna politička dešavanja, razrešenje kosovskog pitanja (davno implantiranog kao kamen oko vrata i inicirano potpuno pogrešnom politikom) očigledno u svojoj suštinskoj nemoći razrešavanja, nadkompenzuju se forsiranjem usiljenih, tragičnih fragmenata ne tako davne nam istorije, vraćanjem flash-back epizoda  egzodusa, ali i potenciranja sopstvene ugroženosti i ksenofobije.

To je dodatno zaglavljivanje u blato kolektivnih zabluda i udaljevanje od realnog i konstruktivnog hvatanja vozova za savremenim svetom (koji nije idealan, ali je još uvek jedini i nama najpotrebniji). Davno zaboravljena retorika, propaganda izgrađena na konceptima najinkriminisanijih opsenara i magova prošlog stoleća, kontinuitet Miloševićevih i Šešeljevih sledbenika, Lukašenkovi avioni, arhaične idealizacije rusofilskih i od skora kineskih „soborništva“, predstavljaju naš zid, zid od samih sebe, Koronu jaču od Covida.

Potenciranje straha kao suštine svih toksičnih žarišta u čoveku, predstavlja često i izvanrednu osnovu za manipulacije raznovrsnog spektra jer biti unižen i obezvređen je fantastično tle za mentalno opustošenje .Korona je samo vrh ledenog brega dezintegracije naroda koji je više od trideset godina u stresu i na ivici vitalnog i mentalnog preživljavanja. Ponudimo mu zato ideju o oslobođenosti, o kulturi, o suživotu sa sličnima i drugačijima.

Ne bavimo se patologijom drugih,okrenimo se sebi,svojim najmračnijim slojevima, zacrnjenim lošim političkim fokusima i užasnim „kulturološkim“ projektima. Suočimo se sa samim sobom, individualno i kolektivno. Pokušajmo da se posle bolnog jauka , nađemo sa svojim idealizacijama i demistifikacijama.To je i put do relaksacije, koja nam je tako potrebna. Onda će nam bolja vizura pomoći da konstruktivnije reagujemo i interagujemo. Oslobodimo se kulta žrtve. On koristi nedobronamernima u ličnom bogaćenju. Narod se hvata u mrežu, prostodušno, kao taoc sivih zona referencijalne simbolike (mitovi, arhaizmi, verski fanatizam,  nacionalizam…), a pod plaštom tendera i kokaina.

Budimo narod i zemlja dobrih namera i uređenog života.

Dr Ivajlo Ilijev, psihijatar

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ključne reči

Povezane vesti

Jedan komnetar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close