Na Trgu Pavla Stojkovića, obnovljena je Česma kraljice Natalije 2003. godine. Projekat izvornog izgleda česme uradili su arhitekte Milorad Vojinović i Sima Gušić (Zavod za zaštitu spomenika kulture, Niš).
Česma je podignuta 1883. godine, na petogodišnjicu oslobođenja Niša od Turaka (29. decembar, po starom kalendaru). Arnaut-pazar (pijaca), za mesto česme, odredio je Franc Vinter, autor (prvog) Regulacionog plana varoši Niš (1879.). U to vreme, pijaca se nalazila na kraju grada, a za česmu je kaptiran prirodni izvor.
Česmu na Arnaut-pazaru, u granitu je isklesao kamenorezac Jozef Benedeto, Italijan koji je te decenije u Nišu boravio i radio u okviru izgradnje železnice od Beograda do Niša. Izgradnju je finansirala tadašnja opštinska uprava kojoj je sedište bilo u kući koju danas koristi Narodna biblioteka “ Stevan Sremac „.
Na česmu je 1896. godine postavljena mermerna ploča sa natpisom „U slavu junaka đenerala Lešjanina, borca za naše oslobođenje – 26. februara 1896. godine – Blagorodne Nišlije“.
Datum sa natpisa je dan đeneralove smrti, ali je česma nastavila da nosi ime kraljice Natalije.
Kraljica Natalija je osamdeseti godina 19. veka često boravila u Nišu, bila veoma aktivna u društvenom životu i zbog toga veoma omiljena u narodu. Kao kći vlaškog spahije udala se sa 16 godina za kneza (potom kralja) Milana Obrenovića. Zbog Milanovog „slobodnog života“, brak je bio u krizi, pa su se razveli 1888. godine, a tri godine kasnije Natalija je proterana u Rumuniju.
Još kada se sin jedinac, Aleksandar, 1900. godine oženio Dragom Mašin, kraljica Natalija prekida svaku vezu sa Srbijom. Kralj Aleksandar i Draga u prevratu 1903. godine gube presto i život ….
Natalija Keško, rođena 1859. godine, posle burnih godina na početku 20. veka, prelazi u katoličku veru i zamonašuje se. Umrla je u Francuskoj 1941. godine. Znatan deo svoje imovine u Srbiji zaveštala je Univerzitetu u Beogradu, a Nišu je poklonila veći kompleks imanja u Donjoj Toponici na kojem je izgrađena Psihijatrijska bolnica.
U Nišu česma ostaje kao spomen na jednu plemenitu ženu. Ona je Niš volela i Niš treba da joj odaje počast. To je, na neki način, čin obnove monumentalne česme na Trgu Pavla Stojkovića.
Radove je finansirala Direkcija za izgradnju Niša. Korintski kapitel, dekorativnu plastiku česme, uradio je niški akademski vajar Ivan Felker, a česmu je ozidalo preduzeće „Balkan“ iz Crne Trave.
izvor: Niški Vesnik
pripremio: Novaković Milan
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
