Film “Delirium tremens” reditelja Gorana Markovića otvorio je ovogodišnje Filmske susrete.
Reč je o priči o slavnom glumcu koji tražeći način da izdrži teret života i rada upada u alkoholno ludilo, završava u bolnici i pokušava da nađe rešenje svog problema.
Film je posvećen Predragu Ejdusu, koji je igrao u istoimenoj predstavi. Trebalo je da zaigra i na filmu, ali je sticajem okolnosti uloga pripala Tihomiru Staniću.
Stanić kaže da nije imao dilemu da li da prihvati ulogu ili ne.
„To je izuzetno napisana uloga i jedna retka prilika da čovek bez stida otvori dušu i pokaže sve svoje osobine, ne samo vrline nego i mane. Poverenje koje sam ja imao u Gorana Markovića i koje je on imao u mene, iskustvo koje imam u dosadašnjem radu je meni pomoglo da bez ikakvih ograničenja, treme, i bez svesti o nekoj velikoj odgovornosti. Bilo mi je zadovoljstvo dok sam to radio, zadovoljstvo dok smo igrali, zadovoljstvo svaki put s publikom kad se sretnem koja to gleda. U filmu je mnogo odličnih glumaca, a sama priča tiče se svih nas. Tiče se i ljudi koji nisu glumci, jer priča univerzalnu priču o potrazi sa ostvarenjem neke životne harmonije”, objašnjava Tihomir Stanić.
Mefisto u „Faustu“, kralj Aleksandar Obrenović, direktor policije Marjanović u seriji “Ubice moga oca”, uloge su po kojima ga publika pamti. Za ulogu u poslednjem filmu Gorana Markovića, mnogi smatraju da je odigrao ulogu života.
„Nisam to ja rekao. To drugi kažu. Dobio sam nekoliko nagrada za ovu ulogu, što nije ni toliko značajno, ali da će to da mi otvori mogućnost da uradim nešto drugačije ili nešto tako uzbudljivo. Možda će i drugi reditelji doći u poziciju da mi veruju na način kako je verovao Goran Marković”.
Za Tihomira Stanića ne postoje male i velike uloge, a bilo je momenata kada ih je odbijao. Poslednjih nekoliko godina je izuzetno angažovan.
“Uvek uloga pronađe vas. Ta uloga koju odigrate samo je ona bila vaša. Ja sam davno uspeo da raskrstim sa sobom da ne budem ljubomoran, zavidan i nesrećan što neko drugi igra neku ulogu i da ne mislim kako bih ja to umeo bolje. Samo one uloge koje su meni pripale smatram svojim. Sve što sam odigrao smestim tamo gde mu je i mesto, u prošlost i da svaki put svaku ulogu radim kao da mi je prva. Samo ta strast „prvog poljupca“ je ono što me zanima i u pozorištu i na filmu”.
Glumačka profesija ima smisla ukoliko se bavite temama koje utiču na građane, stav je Tihomira Stanića.
“Jedna od mojih uloga koju jako volim je uloga Stavre u seriji „Psi laju vetar nosi“. Meni najdraža uloga iako mi u porodici kažu da nisu te uloge za mene i da sam ja za nešto ozbiljnije. Ja volim da se oprobam u svim žanrovima. Pokušam, pa nekad uspem nekad ne uspem, ali to nije tako važno, važna je igra sama. Dok traje igra i ta radost stvaranja, to je važno. Nekad to bude prepoznato, nekad prođu godine, decenije, pa onda ljudi kažu, jao kako je ovo dobro, ne vide odmah”.
Među pet filmskih naslova koji su se našli na spisku srpskog kandidata za američkog Oskara su čak četiri koje će niška publika imati priliku da vidi na Filmskim susretima. Jedan od njih je i film „Delirium tremens“.
„Nadam se da će proći. O tome odlučuje posebna komisija, a odluku ćemo znati sredinom septembra. Ljudi koji glasaju, koji biraju i odlučuju jesu ljudi iz branše i verujem da će film biti prepoznat, zato što je tema univerzalna. I u Americi nema razlike između nas. Mislim da će ih se ticati jednako kao i nas ovde i voleo bih da taj film bude izabran. A i ako ne bude, bože moj, sve je to život”.
Filmski susreti u Nišu jedini su festival posvećen glumcu na našim prostorima i jedinstven po tome što glumci ocenjuju glumce. Prošle godine Tika je bio deo žirija na niškom festivalu.
„To je najteža uloga. Najteže je biti u toj poziciji i ocenjivati rad kolega i biti u strahu da se o nekoga čovek ne ogreši. A uvek se o nekoga ogrešite, jer nema toliko nagrada koliko ima dobrih glumaca“.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
