Nakon sticanja kapitala, ali, uz deficit znanja/akdemskih titula, tranziciona/“džip elita“ ide korak dalje. Otvaraju univerzite/fakultete/“hramove nauke“ gde se „usavršavaju“ na studijskim programima različitih menadžment veština od primenjene ekonomije/prava u privredi do marketinško/orgnizacionih veština i diplomiranih disk džokeja.
Završavaju se master studije i doktorati na studijskim programima koji nisu ni akreditovani. I to nije sve. Glad za „znanjem“ ne da mira onim, visprenijim, pripadnicima „džip elite“ da se zadovolje sa stečenim zvanjima diplomirani…s dodatkom diplomi/master. Uz ohrabrenje svojih mentora možete vi i više koji su takođe brzo stasali u najviša zvanja, kao što je redovni profesor, upisuju doktorske studije, stičući akademska zvanja dr nauka. Ta novostasala generacija profesora s „licencom“/“poznati“ ali ne i „priznati“ poznavalac tajni visokog obrazovanja ubrzo se bira u naučna znanja i postaje predavač/profesor/mentor svojoj bratiji iz „džip elite“.
Paaralelno pored akreditovanih državnih i privatnih univerziteta/fakulteta funkcionišu i „registrovani“ po rešenju visokobrazovnih vlasti neki fakulteti čiji studijski programi nisu akreditovani, a u njima se odvijaju svi nivoi studija. Slikovito rečeno, ovakvi primeri visokobrazovnih institucaja, asociraju nas na hipotetičke primere, kao kada bi se registrovali Кliničko bolnički centar (КBC), čije klinike nisu akreditiovane za pružanje lekarskih usluga kao što su npr: hirurške, ortopedske, interne….i dr. Operiše se, menjaju se kukovi/kolena ali, ne pitajući se ko to radi/da li je taj lekar „akreditovan/licenciran“/specijalista prema standardima Svetske zdrvstvene organizacije (SZO)/Lekarske komore(SLК)/Srpkog lekarskog društav (SLD).
Podsetimo se nedavnie izjave predsednika Odbora za visokoobrazovanje koji se žalio da ne mogu da izvrše tačan „popis“ (ne)akreditovanih studijskih programa, uz dodatni problem, što visokoškolskse institucije niču kao pečurke posle kiše, u zakupu automehaničarskih radnji…poput one na putu ka Tutinu, duž Doline Jorgovana, na putu do ove visokoškolske institucije. Što predstavlja svojevrsno naučno-istraživačko osveženje visosokoškolske mreže.
A, o radničkim univerzitetima, kao „franšiznim“ viskoškolskim ustanovama, da i ne govorimo. Uz to, pored redovnih studentskih službi na fakultetu, pojedine privatne visokoškolske institucije imaju i svoju mrežu predstavnika/„komercijalno pokretne“ studentske službe/predstvanike na terenu. Prigodnim manifestacijama s pogodnim uslovima studiranja mamili su mladost/svršene srednjoškolce, i „nedovršene“ diplomce da upišu njihov fakultet. A na pitanje: kakvi su kriterijumi studiranja i kakva je prolaznost, odgovor bi bio u stilu: ne brinite, odlični, kolko rata toliko semestara. Кada isplatite poslednju ratu školarine, svi ispiti su položeni…Budući student bi se od sreće nasmejao, i priupitao, a diplomski, koliko se radi? Odgovor bi bio, u stilu: dok se ti malo odmoriš odeš do tvojih, ili na planinu, diplomski će biti završen. Da li me, i koliko košta izrada diplomskog, priupitao bi budući student? Odgovor je: ne brinite, sve je normirano/propisano, čak i transprentno: prošetajte po gradu, naći ćete oglas na „tabli“/autobuskom stajalištu, sve piše. Ukolko ga je neko pocepao, imate na društvenim mrežama cenovnik…Posetite sajt: sve vrste naučnoistraživačkih radova/cena povoljna. Nije to skupo, spram diplome, i, znanja koje dobijaš, nije to ništa/„beznačajno“. S druge strane, nastaju svojevrsne mrežne visokoškolske intsitucije/ klaster udruženja.
U ovom lancu vrednosti javljaju se noviteti poput dvostrukih doktora nuka. I to, prvi doktorat, stečen na privatnom univerzitetu, a drugi na državnom univerzitetu. Slikovito rečeno pojavljuje se novi „model“ dr nauka: dvostruki dr nauka „merdžer“. To i nije tako loše. Formalno naša visokoškolska mreža napreduje, raste broj visokoobrazovanih, i to, s najvišim zvanjem dr nauka. Međutim, s druge strane, prema jednom najnovijem saopštenju (nakon popisa 2022), u Srbiji ima oko 700000 bez zvršene osnovne škole. Šta reći? Bojim se da je visokoobrazovanje izgubilo vrednost, i da je diploma postala bezvredan papir, s jedne, da ima puno zvanja ali malo znanja, s druge strane, koje garnatuje, „visokoobrazovani posedovni list“.
Autor: Prof. Dr Sreten Ćuzović Otilo
Pročitajte još…
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
