Društvo

Srbija i ceo svet obeležavaju Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Prošla je tačno 102. godina od kada je okončana do tada najveća klanica u istoriji čovečanstva, danas poznata kao Prvi svetski, a tada kao Veliki rat. I zato Srbija slavi Dan primirja, koji je zapravo dan pobede za sve zemlje koje su učestvovale u ratu protiv centralnih sila, Nemačke i Austro-Ugarske. Iako je podnela žrtve nesrazmerne svojoj veličini, Srbija tek od nedavno obeležava Dan primirja, koji je u Francuskoj i Velikoj Britaniji već 100 godina najvažniji državni praznik, kazao je Niškim Vestima istoričar Boban Janković, viši arhivista Istorijskog arhiva u Nišu.

Dan primirja, kao državni praznik, ustanovljen je u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je u Francuskoj u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u 11 časova potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

U Srbiji se od 2012. godine kao glavni motiv za amblem tog praznika koristi cvet Natalijina ramonda, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana na kojoj je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv Bugara, tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta.

Boban Janković, lična arhiva

„Prekid neprijateljstava zvanično je stupio na snagu 11. novembra 1918 — jedanestog časa, jedanestog dana, jedanestog meseca. Suprotstavljene armije na zapadnom frontu počele su povlačenje sa svojih pozicija, a kanadski vojnik Džordž Lorens Prajs se smatra poslednjom žrtvom Prvog svetskog rata. Usmrtio ga je nemački snajperista u 10.58 časova, 11. novembra 1918. Posle Drugog svetskog rata, naziv praznika je promenjen kao Dan sećanja u zemljama britanskog Komonvelta i kao Dan veterana u SAD. Dan primirja je ostao zvanični praznik u Francuskoj i Belgiji“, priča Janković.

 

Zaraćene strane u Prvom svetskom ratu mobilisale su oko 70 miliona vojnika, a prema nekim procenama stradalo je približno 20 miliona ljudi.

„Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, ugrožena vrsta u Srbiji. Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks. Osim ovog, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika“, istakao je Janković.

 

Foto: Istorijski arhiv Niša

Mnogi zamisle 11. novembar 1918. godine kao dan kada je pucnjava utihnula i kada su zemlje učesnice Prvog svetskog rata, barem države pobednice, mogle da odahnu. Ali Prvi svetski rat nije potpuno prestao u 11 časova.

„Istoričarka Tara Fin piše da je, ironično, samo 11. novembra bilo oko 11.000 stradalih, nestalih i povređenih. Dokument o primirju sastavio je francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski, Ferdinand Foš. Primirje je podrazumevalo prekid neprijateljstva, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija i uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica. Predviđeno je da važi 36 dana, nakon čega bi bilo obnovljeno. Do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 1919. godine, primirje je obnovljeno četiri puta“, podseča istoričar Boban Janković.

 

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button