Slavoljub je učitelj, harmonikaš i pčelar sa zlatnom medaljom

Slavoljub se pčelarenjem bavi već četiri decenije i dobitnik je brojnih priznanja među kojima su majstorsko pismo i zlatna medalja koju je na Dan državnosti Srbije februara ove godine dobio za izuzetan doprinos razvoju pčelarstva.

Svi koji ga poznaju ističu da je vrsni harmonikaš, a da zaiste jeste potvrđuje to što njegove obrade starih narodnih pesama koristi i Ministarstvo prosvete. Slavoljub je uvek spreman da svoje znanje o pčelarenju podeli sa drugim ljudima i to kako onima koji se tim poslom bave, ali i sa građanima koji korste pčelinje proizvode, ne samo med, već i propolis, polenov prah i pergu.

Što se tiče meda kao najpozntijeg pčelinjeg proizvoda ljudima savetujem da pre svega koriste livadski med. Jeste bagremov med blag i najpopularniji kod nas, ipak je livadski med korisniji. Bagremov med pčele prave od nektara samo bagrema, a livadski med prave od nektara mnogih vrsta livadskog cveća. Taj med je prava riznica zdravlja i preporučujem ga pre svega ljudima koji imaju slabiji imunitet“, istakao je Rakočević.

On je kazao da svaki pčelar treba da ovlada ne samo proizvodnjom meda, već treba da nauči da sakuplja polenov prah, pergu iz saća i da naučni da sakuplja propolis na naučni način.

„Postoje specijalne mrežice na koje se propolis hvata, one se stavljaju u zamrzivač i potom stresu na čisto staklo. Tako se dobija finoća propolisa od 99,99 odsto. Ima pčelara koji ga skupljaju nožem, ali se na nož uvek nahvata i nečistoća od drveta, ostaci lekova, nogice i krilca od pčela. Prilikom kupovine propolisa bilo bi dobro da znamo kako je skupljan i da ga naravno kupujemo od onih koji ga pravilno skupljaju. Potrebno je da se flašica sa propolisom čuva na tamnom i hladnom mestu gde sunčeva svetlost ne dopire kako ne bi reagovao na UV zrake“, istakao je Rakočević.

Dodao je da je za zdravlje ljudi veoma delotovoran i polenov prah, ali mnogi greše kada ga rastvore u vodi ili jogurtu i odmah popiju. Potrebno je, da se u čašu stavi par kašičica polenovog praha i da prah odstoji 12 sati u jogurtu ili vodi kako bi se polenske čestice raspukle prirodnim putem i time postiglo njihovo maksimalno pozitivno dejstvo na zdravlje ljudi.

„Perga je najmanje poznata, a izuzetno je korisna i te kako je dobrodošla bolesnicima koji su imali ozbiljne zdravstvene probleme zdravstvene, koji su imali hemioterapije, teške operacije srca ili drugih nekih vitalnih organa. Perga ili pčelinji hleb je polenov prah koji su pčele unele u košnice i stavljale ga u šestougaone ćelije pa su ga glavom unutra zabijale, a onda su ga pljuvačnim žlezdama fermentisale. Potrebna je specijalna zumba da bi se perga vadila iz ćelijica i potrebno je puno strpljenja jer se iz ćelijica može da izvadi vrlo mala količina“, objašnjava Rakočević koji je autor brojnih radova na temu pčelarenja, a neki od njih su štampani u udžbenicima za osnovnu i srednju školu.

U njegovom oglednom pčelinjaku u aleksinačkom selu Stanci tokom minulih decenija održano je više od 50 naučnih skupova kojima je prisustvovalo više od 6.000 ljudi iz Srbije i inostranstva. Dolazili su pčelari iz Bugarske, Moldavije, Kanade, Ukrajine, Nemačke, Italije i dr. Poslednjih desetak godina profesori Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu dovode studente da tu uče pčelarenje i polažu ispit o uzgoju i bolesti pčela. Rakočević je kazao da je zagovornik toga da se, zbog svog značaja, pčelarenje uvede kao izborni predmet u školama.