Gotovo svako dete može postati žrtva vršnjačkog nasilja. Ipak ima dece koja su zbog svojih karakteristika u većoj opasnosti da budu izložena nasilju, posebno jako tiha, mirna, povučena ili fizički slabija.
Ako roditelji i deca, kako je navela, imaju odnos poverenja i dobru komunikaciju i ako je dete naučeno da može otvoreno da razgovara o svemu, velike su šanse da će roditelj i sam primetiti problem, a i da će dete ispričati čim se nešto desi.
Zabluda je da postoji psihološki profil nasilnika. Tačan i precizan profil ne postoji, kaže psiholog OŠ „Dositej Obradović“ Branislava Krasić.
Zabluda je i da deca su koja su besprekorna, koja su dobri đaci, odgovorna, savesna, poslušna, ili ih sredina posmatra kao poslušne i veoma dobro uklopljene u sistem ne mogu da se dovedu u vezu sa vršnjačkim nasiljem.
„Istraživanja su pokazala da deca koja su kod kuće dobra, poslušna, ili koja izvršavaju školske obaveze da i oni mogu da budu u ulozi nasilnika“, ističe Krasić.
Nešto drugačija situaciija je kada je u pitanju žrtva. Tu ima prostora za prevenciju i osnaživanje kako roditelja u svojoj vaspitnoj ulozi tako i dece.
„Tačno je da deca koja imaju manje prijatelja, koja stiču manje socijalnih kontakata, koja su na neki način više usmerena prema sebi, a manje prema spoljašnjem okruženju, se češće opažaju kao potencijalne žrtve nasilja“, kazala je Krasić.
Ona dodaje da su vršnjački kolektivi, grupe, su jaka preventiva za nasilno ponašanje, odnosno jaka baza za nenasilno ponašanje. Dokazano je da kada su vršnjačke grupe jake, odnosno te kohizivne veze među vršnjacima, automatski je i manje nasilnog ponašanja.
Decu treba naučiti da svakome kaže ono što mu ne odgovara, još od malog uzrasta, da jasno stavi granicu i da ne trpi. „Jasan je mehanizam, da naučimo dete da jasno kaže šta želi, šta ne želi. Zvuči lako, ali nije tako jednostavno u praksi, ali nije ni neizvodljivo.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Naravno da kod ovakvog problema ne postoji formula koja će dati precizno rešenje.
Međutim, postoje precizna pravila i postuoci u okviru zakona kojih se neki odgovorni u školama ne drže ili ih ignorišu, pa nema ni rešenja. To se u narodu zove zataškavanje, pogotovo ako su roditelji učenika koji vrši nasilje u školi malo imućniji, na glasu i titulama, funkciji ili kada su u nekim vezama sa odgovornima u školi, kao u jednom slučaju koji se desio baš u ovoj školi i kakve li slučajnosti, u koji je uključena bila uoravo psiholog koji nam u ovom tekstu lepo objašnjava, doduše ono što svi znamo.