Selaković: Spomenici na jugu i pruge nazvane po Milanu Obrenoviću

Selaković je kazao da je za vreme vladavine Milana Obrenovića Beograd dobio zdanje vladarskog dvora, prvi tramvajski prevoz, telefonsku liniju, da je Srbija dobila Narodnu banku, Kraljevsku srpsku akademiju, svoju valutu i da je obrazovni i zdravstveni sistem unapređen.

„Srbija danas, poučena ulogom kralja Milana, kreće u izgradnju brze pruge od Beograda ka Nišu, a rekonstrukcija pruge Beograd-Bar, takođe će biti jednim delom put kralja Milana“, rekao je Selaković, a prenelo ministarstvo kulture u saopštenju.

On je dodao da će to ministarstvo pokrenuti i motivisati pet okruga na jugu zemlje – Nišavski, Pirotski, Toplički, Jablanovički i Pčinjski da kralj Milan u njihovim sedištima dobije dostojne spomenike pošto im je taj vladar „doneo slobodu.“

Naučni skup povodom 170 godina od rođenja kralja Milana Obrenovića održava se pod pokroviteljstvom opštine Nova Varoš i trajaće do 31. avgusta.

Zašto Nišlije vole kralja Milana Obrenovića
i smatraju ga jednom od najistaknutijih ličnosti našeg grada?

Verovatno zato što je 15. januara 1878. godine u pratnji generala Milojka Lešjanina ušao u grad kao oslobodilac.

Posle skoro petovekovnog ropstva pod Turcima, uspeo je da time zadobije veliko poverenje Nišlija, a posebno kada je Niš proglasio za drugu prestonicu Srbije. Od Bećir-bega kupio je konak koji se nalazio na mestu između sadašnje gradske kuće i hotela Park, gde je smestio svoju letnju rezidenciju planirajući da u narednim godinama boravi u Nišu često.

Interesantna priča je da je jednom od Beograda do Niša išao dvorskim karucama upregnutim sa četiri vranca. Dok se kolima taj put prolazio za 58 sati, on je stigao za 14 sati.

Skoro polovinu novembra meseca 1878. godine provodi u Nišu. Došao je tada sa kneginjom Natalijom i sinom Aleksandrom povodom zasedanja Narodne Skupštine. Sam je otvorio to skupštinsko zasedanje i svojim skupštinskom besedom izrazio veliko zadovoljstvo prvim zasedanjem Skupštine u slavnom gradu Nišu. Ta praksa nastaviće se i narednih godina, skupština je zasedala u našem gradu od 1883. do 1886. godine više puta.

Tada je Niš bio stvarna prestonica Srbije.

I posle abdikacije on često svoje slobodno vreme provodi u Nišu jer je Niš neobično voleo. Kod sela Toponica napravio je lovačku kuću koju je koristio za lov. Srbiju je napustio 1900. godine zbog sukoba sa sinom Aleksandrom, jer se nije slagao sa odabirom njegove izabranice Dragom Mašin.

Umro je u Beču 1901. godine na današnji dan.

25 godina posle oslobođenja Niša od Turaka, 1902. godine u Nišu je otkriven spomenik u obliku puščanog zrna sa zapisom “Milan Obrenović, knjaz srpski, oslobodi Niš 28 decembra 1877”.

Više puta je predlagano da bi kralj Milan trebalo da dobije spomenik u Nišu, kao zahvalnost za njegovo oslobođenje od Turaka. Savet za kulturu dao je zeleno svetlo, a  još uvek se razmišlja o tome gde bi on mogao biti postavljen.  

Arhitekta Ivan Redi godinama se zalaže da Milan Obrenović dobije spomenik u Nišu, a postoji i idejno rešenje.

Izuzetno vredan paradni portret kralja Milana Obrenovića iz 1902., rad akademskog slikara Đorđa Krstića godinama se čuva u depou niškog Narodnog muzeja. Slika je otkrivena u hramu Svete Petke u selu Ćurlina kod Doljevca, koja je podignuta u znak zahvalnosti kralju Milanu koji je 1877. godine krenuo u pohod za oslobođenje od Turaka.

Urbana je legenda da je lično kralj Milan Obrenović voleo da dolazi kod Tutunovića u podrum i da se tu kocka, a neretko su tu bile i prelepe animir dame koje je Svetozar lično birao za kralja.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.