Profesor Kamenko o karikaturi

Ljudi širom planete, na skupovima, iskazuju svoje nezadovoljstvo karikaturama onih ličnosti koje smatraju inspiratorima i kreatorima negativnih ideja i akcija u društvu, koje globalno posmatrano, utiču na kvalitet života na zemlji. Rečju, karikatura je „živa“ i senzibilna umetnost sposobna da na sebi svojstven način „tumači“ život u svoj njegovoj složenosti.

CRTEŽ JE TVOREVINA INTELEKTA

Karikatura je najuniverzalniji način komunikacije medju ljudima. Linijom kojom tvori karikaturu njen autor koncentrisano i pravovremeno reaguje na osetljive teme, pojave i dogadjaje u društvu, koje na ovaj ili onaj način utiču na naše živote. Odličan crtač, umetnik rafiniranog senzibiliteta, duhovit čovek koji neuralgične teme pretvara perom, krejonom i četkicom u karikature – koje istoga trenutka u komunikaciji sa posmatračem izazivaju smeh.

Smeh kao lek, kao oslobadjanje od tereta tema koje nas muče, to su bitna obeležja ove umetnosti, kojoj na žalost ne posvećujemo dovoljno pažnje.

Istoričari umetnosti smatraju Onore Domijea (1808-1879) najstarijeg predstavnika borbenog francuskog realizma za rodonačelnika ovog žanra umetnosti. Domije je dopao zatvora još na samom početku svoje karijere političkog karikaturiste kada je u časopisu “La Karikatir” predstavio kralja Luja Filipa u svim mogućim varijantama, i dao mu ime “Kruška”. Cela Francuska se smejala toj karikaturi pa su čak i strani vladari zvali Luja Filipa ”Kruškom.” Zbog karikature “Gargantua”, na kojoj prikazuje ekstremnu sebičnost, okrutnost i nezajažljivost francuskog kralja Luja Filipa, uhapšen je i osudjen na šest meseci zatvora u pariskoj tamnici.

Dakle, od prvih karikatura Domijea ( karikature parlamentaraca) nastalim pre 175 godina, pa sve do današnjeg dana, karikaturisti su svojim radovima nepobitno dokazali da je čovek sa onim što nosi u sebi i onim što čini nesavršeno biće, biće podložno koroziji.

Karikatura je u kriznim etapama razvoja ljudskog društva u poslednjih stopedeset godina, često imala snažniji uticaj od pisane reči.

Majstori ovog žanra umetnosti ulaze u sve segmente čovekove aktivnosti, žigošući pojave, dogadjaje i akcije u društvu koje u odredjenoj meri iritiraju javnost. Svaki karikaturist, ponaosob, koristi odredjen broj likovnih simbola kojima tvori karikaturu. Ljudska nesreća je jedino polje u koje ne zalaze karikaturisti. Kao i sve druge značajne umetnosti i, ova ne dira u ranu koja krvari.

Samo površan duh spreman je da poveruje u priču da je karikaturista pre svega, “aljkav i loš crtač”. Naprotiv, karikaturista je vanredan crtač. Istine radi, medju njima ima i takvih stvaralaca (Jugoslav Vlahović) čije radove možemo smatrati savršenim crtežima koji izazivaju efekat “začudnosti”. Kao proizvod ljudskog intelekta – karikatura ima “kratak” vek trajanja. Smisao njenog nastanka je da uspostavi komunikaciju sa posmatračem i u njemu izazove reakciju.

Dnevno političke dogadjaje beleži tzv. novinska karikatura. To je angažovana i duhovita karikatura, po ideji i likovnoj realizaciji jasna i u svojoj suštini( a ne po formi), univerzalna, lako čitljiva na svim jezicima sveta. Često crtež je “poduprt” sa par reči. O tome koliko će biti slovnih simbola na samoj karikaturi ili pored nje, zavisi od “količine smeha ugradjenog u tkivo crteža”.

Portretna karikatura ima za cilj da na jedan specifičan način predstavi ugledne ličnosti iz političkog i javnog života jedne sredine. Svaki od tih portreta ima svoju arhitektoniku i likovnu logiku. Pomenuti elementi snažno ističu najvažnija svojstva portretisanog. Najčešće, to je realistično dat portret, kod kojeg je samo neki detalj lica ili figure snažnije istaknut ( karikiran) što kod posmatrača izaziva smeh.

Takav je portret pesnika i diplomate Jovana Dučića, nastao 1937, rad nepoznatog autora. Do dana današnjeg ovaj portret ništa nije izgubio od svoje svežine, i jedan je od najboljih Dučićevih portreta uopšte.
U Jugoslaviji je po ideji Dragana Savića, karikaturiste “Borbe”, osnovana 1967. nagrada “Pjer” za najbolju karikaturu koju jednom godišnje dodeljuje kompanija “Novosti”. Nagrada je dobile ime po Pjeru Križaniću (1890-1962), jednom od rodonačelnika jugoslovenske karikature.

Tiho i nenametljivo, ali smišljeno i uporno ta kulturna manifestacija iz godine u godinu negovala je lepu i korisnu tradiciju, decembarske susrete Pjerovih sledbenika i učenika, najboljih majstora karikatura jugoslovenske škole i stila.

Godine 1978. radovi jugoslovenskih karikaturista za nagradu “Pjer” bili su izloženi u Galeriji Doma omladine u Beogradu. Izložbu je pratio katalog u kome su se nalazile reprodukovane karikature dobitnika nagrade “Pjer” za prvih deset godina postojanja ove manifestacije i, reprodukcije karikatura koje su konkurisale za nagradu “Pjer” za 1978. godinu. Evo imena onih koji su dobili nagradu “Pjer” od 1967. do 1987. godine za novinsku, angažovanu i duhovitu karikaturu: Albin Rogelj, Ljubljana (Osmerac na jugoslovenski način), Dušan Petričić, Beograd (Jednakost), Zoran Jovanović, Beograd (Bez reči), Adi Mulabegović, Sarajevo ( Šta kažete, niko nije otac?), Ranko Guzina, Beograd (Bez reči), Oto Reisinger, Zagreb (Bez reči), Ivo Kušanić, Beograd (Dalekovodioci), Zuko Džumhur, Beograd (Savremeni pejzaž), Stevo Stračkovski, Bitolj (Drugovi, ovo je danas stiglo odozgo!), Jugoslav Vlahović, Beograd (Bez reči).

Prvi put od osnivanja nagrade “Pjer”, godine 1978. dodeljena je i “specijalna nagrada” za portretnu karikaturu. Nagradjen je Nenad Dančuo, akademski slikar iz Zagreba za karikaturu Mika Špiljak. Po dobijanju nagrade, razgovarao sam sa njim i dobio njegov potpis za uspomenu.

Političari u Jugoslaviji su decenijama govorili na svakom koraku, o ravnopravnosti svih naroda i narodnosti u zemlji. Neko je možda u to i verovao? (SFR Jugoslavija je bila sastavljena od šest republika i dve autonomne pokrajine). Taj neobični osmerac (da se sportskim rečnikom izrazim), poslužio je kao metafora slovenačkom karikaturisti Albinu Rogelju da nacrta karikaturu Osmerac na jugoslovenski način.( jedan vesla a sedam ga bodre).
Tom karikaturom kazano je mnogo više od svih onih silnih tomova napisanih o SFRJ i njenom društveno- političkom ustrojstvu. ( Te knjižurine, uglavnom, crvenih, debelih korica, štampane u velikim tiražima i dan- danas leže natrule po brojnim podrumima višespratnica u Beogradu.).

Kao žanr umetnosti karikatura će postojati dok bude ljudi na planeti. Za to vreme karikaturisti će olovkom, krejonom ili tušem na parčetu papira beležiti ljudsko nesavršenstvo.

PRIREDIO: Kamenko M. Marković

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.