Badnji dan predstavlja jedan od najradosnijih praznika u hrišćanstvu, kada se iščekuje rođenje Isusa Hrista. Tada se u kuću unosi badnjak, koji simbolizuje zdravlje, radost i izobilje.
Proteklih dana na najprometnijim ulicama grada prodaju se grančice badnjaka čija cena varira u zavisnosti od veličine, sadržaja i dodatnih ukrasa.
Običaj je da se po Badnjak ide rano, pre izlaska sunca, kada domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu. Bira se obično mlado, pravo i zdravo stablo cerovog ili hrastovog drveta, koje treba da bude toliko da ga domaćin na ramenu može doneti kući.
Ipak, savremeno doba u kojem živimo donosi nam mnoštvo obaveza i manjak vremena, pa moramo da se odlučimo za nešto jednostavniji način – kupovinu badnjaka. Osim toga, nemaju svi uslove i mogućnosti da ga pribave ovakvom tradicionalnom metodom.
Cene Badnjaka se kreću od 50 dinara, koliko košta manja grančica, a za veće treba izdvojiti od 100 do 200 dinara, dok se cene venaca kreću od 120 do 250 dinara. Pšenica u saksijama košta od 80 do 100 dinara. Prodavci kažu da prodaja ide dobro, što je i očekivano pred jedan od najvećih i najradosnijih hrišćanskih praznika.
Oni veštiji prodavci, kako bi privukli mušterije prodaju badnjake ukrašene klasom žita – koje simbolizuje bogatu trpezu, bosiljkom – koji simbolizuje blagostanje i mir, slamom – koja je simbol ognjišta i drenom – koji predstavlja simbol zdravlja.
Na Badnji dan doručak, ručak i večera strogo su posni. Mesi se badnjačka pogača, česnica, badnjački kolač, bez kvasca. Običaj je da se česnica za večerom lomi, a ne seče. Od jela na stolu pored hleba i soli treba da se nađe i riba pržena na ulju, presan kiseo kupus preliven uljem, posne sarmice, turšija, med, vino i pasulj, obično prebranac. Svaki deo ove praznične posne trpeze ima svoju simboliku.
Takođe, ukućani mogu da se zaslade svežim i suvim voćem: kruškama, jabukama, pomorandžama, suvim šljivama, urmama, smokvama, suvim grožđem, bademima, lešnicima, orasima…
Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću, da bi ga domaćin u svoj dom uneo tek uveče, zajedno sa slamom i pečenicom.
Ovo drvo simboliše drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
