Mali borac koji je pobedio smrt

Svake godine se u Svetu prevremeno rodi petnaest miliona beba, u Srbiji nešto više od četiri hiljade ili jedanaest svakoga dana.

Mali borci obeležavaju svoj dan svake godine 17. novembra i tada se svet boji u ljubičasto. Ljubičasta je njihova boja zbog boje svetlosti inkubatora, jer prevremeno rođena deca najviše vremena tokom svog oporavka provode baš u njemu. Roditelji su jednoglasni u tome da se o ovoj temi treba govoriti svaki dan, a ne samo kad se obeležava svetski dan prevremeno rođene dece. Za njih je ovo bolna ali značajna tema, jer kako kažu treba osvestiti društvo.

Jedna od mama Jelena Roškar svet je donela prevremeno rođenu devojčicu Jovanu.

Pitali smo je kako je došlo do prevremenog porođaja, na šta nam je ona odgovorila:

„Do prevremenog porođaja je došlo greškom i nepažnjom  lekara koji je vodio moju trudnoću. Redovno sam radila preglede na dve nedelje i žalila se na bolove, ali me je doktorka uveravala da su to normalni bolovni jer se širi materica. Primljena sam na patologiju trudnoće u 18 gestacijskoj nedelji otvorena 5 prsta. Nakon par dana urađen mi je serklaž, koji je u 22 nedelji gestacije prolabirao. Porođajni bolovi krenuli su u 22 nedelji gestacije plus 4 dana.“

S obzirom da je rođena dosta ranije zanimalo nas je kakve su bile proporcije tako male bebe, i koja je bila njena ocena na rođenju.

Jovana je rođena u 23 gestacijskoj nedelji plus 2 dana, sa velikih 550 grama, dužine 29 cm, a njena ocena je bila 0 na 1.

Sa kojim zdravstvenim problemima se beba susrela i borila, mama je dodala:

„Ona je imala mnogo komplikacija. Rođena je sa slepljenim očima, duktus se nije zatvorio, pa je višak krvi napravila haos. Sva je bila otečena i siva, sa 550g stigla je na 1200g zbog otoka i vode. Imala je pucanje plućne maramice, herpes u likvoru mozga kao i suvu nekrozu prstiju desne šake, tešku anemiju. Bera test sluha prošla je tek sa punih godinu dana kada je potvrđeno da čuje.“

Kakav je osećaj majke u tim trenucima borbe?

„Ja nisam imala pojima da može da se dogodi prevremeni porođaj i da beba preživi, jer to je bila moja prva trudnoća. Borila sam se napadima panike i strahom, uspust slušajući razne priče pa šta  i ako preživi dete će biti biljka, šta će ti to u životu, mlada si rodićeš opet. Sama neizvesna borba, svaki dan koji je bio toliko težak, napet sa gomilom emocija koje jedino majke koje to dožive mogu da razumeju. Ipak moja želja da preživi i njena snaga da se bori za život bile su veće od svi prognoza. Verovala sam tada vieš nego ikada da će ona biti dobro uz Božiju milost.“

Heklana hobotnica u bebinom inkubatoru i jedan krak u njenoj ruci, šta ona simbolizuje i čemu služi?

„Dok sam ležala na patologiji trudnoće bilo mi je jasno da ću se prevremeno poroditi i onda sam počela da istražujem. Hobotnice su tada već bile aktuelne u skadinavskim zemljama, Danska i Holandija su bile vodeće u tome. Kada sam pronašla izgled hobotnice i našla proporcije po kojima se one heklaju, onda sam počela da tražim osobu iz Srbije koja bi to mogla da uradi. Kontaktirala sam par udruženja ženskih ručnih radov,a ali svi su me odbili. Javila mi se Jovana iz Novog Sada koja je rekla da može da ishekla hobotnicu i da je cena 500 dinara. Kada je čula zašto nam je hobotnica potrebna, odustala je i nije naplatila ništa. Hobotnica je medicinsko sredstvo koje služilekarima i medicinskom osoblju koje brine o bebama kako bebe ne bi čupale kanile iz ruku i kako bi bile mirnije.

Krak hobotnice imitira maminu pupčanu vrpcu i beba držeći taj krak ima osećaj da je još uvek u maminom stomaku i njen oporavak ponekad bude mnogo brži zbog toga jer beba dobija osećaj sigurnosti. Hobotnica se pere i  steriliše i tek onda unosi u inkubator. Na osnovu moje inicijative, i tadašnje direktorke Instituta za Neonatologiju doktorke Milice uz saglasnost njenih kolega dozvolila je da zaživi ova ideja i kod nas, kako bi je dobile sve prevremeno rođene bebe. Neizmerno sam zahvalna celom timu lekara i sestara na tome.“

Kako se borba i dalje nastavlja želeli smo da znamo koje su to redovne  kontrole koje Jovana ima i sada?

„Redovne kontrole koje Jovana ima i dan danas su kontrole kod kardiologa, pulmologa, strbolog, fizijatra, povremeno uključujemo psihologa, defektolog i logopet su dva puta nedeljno. Program koncentracije i pažnje „Play Attention“. Imamo pored toga terapiju jahanja konja i plivanja koje smo trenutno obustavili. Ali Jovana je danas učenik prvog razreda Osnovne škole „Vožd Karađorđe“ u Aleksincu. Stabilnog je opšteg zdravstvenog stanja. Nemamo više po par upala pluća godišnje, probleme sa mlečnim zubima, neke faze smo mogu da kažem prevazišle uspešno.“

Na kraju razgovora smo je pitali šta je to što je roditeljima a posebno majkama potrebno tokom te iscrpne borbe, Jelena je uz osmeh odgovorila:

„Majkama je jako bitna podrška u prvim danima prevremenog rođenja kako od strane partnera tako i od strane lekara koji se brinu i o mamama i o bebama. Rodbina ne treba da se meša šta će biti ako dete ima trajne posledice, odnosno vidljiv invaliditet, kao pto ima Jovana. Prihvatanje dijagnoza sa rezervom je jako bitno za roditelje, jer sama praksa ispitanih dijagnoza može biti drugačija kod neke dece. Na primer nama je rečeno da herpes u likvoru mozga ostavlja trajne posledice da dete ne može da jede, pije, guta, hoda, sa našom Jovanom to nije bio slučaj ona sve to radi danas samostalno. Želim još samo da kažem da roditelji moraju imati veru u Boga, jer kad verujete sve je mnogo lakše koliko god teško bilo.“

Poruka koju je poslala Jelena mama prevremeno rođene devojčice Jovane je vaoma jasna i precizna za buduće roditelje prevremeno rođene dece, a to je da nikada ne odustajete.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.