Kulturna baština Srbije do skoro je bila dostupna građanima uglavnom samo u okviru muzejskih postavki. Zbog toga je Ministarstvo kulture i informisanja, uz stratešku podršku kompanije Majkrosoft Srbija, realizovalo je projekat „Pretraživač kulturnog nasleđa“. Ovaj projekat nastao je sa ciljem da se najširoj javnosti predstave digitalizovani fondovi i obezbede informacije o kulturnom nasleđu koje se čuva u bibliotekama, muzejima, arhivama, galerijama i zavodima za zaštitu spomenika.
Nakon Beograda i Novog Sada, Pretraživač kulturnog nasleđa predstavljen je danas i u Nišu.
„Pretraživač kulturnog nasleđa Republike Srbije nastao je kao rezultat vidljivosti i dostupnosti kulturnog nasleđa. Za građane je značajno što je, kako mi to volimo da kažemo, dugo čuvana tajna depoa sada postala dostupna javnosti. Sada je dostupno sve ono što je digitalizovano na teritoriji Republike Srbije u ustanovama zaštite“, rekla je Natalija Vulikić, informatičarka u matičnoj službi Muzeja Vojvodine.
Ona je navela da je bitno istaći da Pretraživač garantuje verodostojnost informacija i postavljanje srpskog kulturnog nasleđa u virtuelnom svetu, u okviru kojeg je obuhvaćena i digitalizacija kulturnog nasleđa na teritoriji Republike Srpske.
„Na jedan klik dobijate osnovne informacije o kulturnom nasleđu i to je ono što je vrlo interesantno za građane“, istakla je Vulikić.
Natalija Vukilić je dodala da su se u izradi projekta ugledali na pretraživače koje imaju Italija i Finska, ali je Pretraživač kulturnog nasleđa Republike Srbije jedinstven na teritoriji Evrope po tome što obuhvata podatke iz četiri baze: biblikoteka, zavoda, arhiva i muzeja.
„Možemo slobodno da kažemo da smo u regionu prvi, a u Evropi jedna od retkih zemalja koja poseduje ovako naprednu pretragu kulturnog nasleđa u digitalnom obliku. Napomenuću samo da je proces digitalizacije proces koji nema kraja i da smo mi još uvek negde ispod polovine ukupne količine podataka i da nas čeka još dosta posla“, poručio je dr Dejan Masliković, pomoćnik ministra zadužen za digitalizaciju nasleđa i savremenog stvaralaštva.
Za potrebe turizma i obrazovanja, dodao je Masliković, proces digitalizacije je vrlo bitna stvar.
„Vi na Pretraživaču odlaskom na neki spomenik kulture, odlazite gps koordinatama na lokaciju, imate putanju i ako neki stranac prolazi kroz Srbiju, on lako može videti šta je to usput što može da vidi“, poručio je Dejan Masliković.
On je istakao da Srbija, u proseku, na svakom kvadratnom kilometru ima po neko kulturno dobro.
„Uvidom na mapu možete tačno da sagledate obim svega toga. Znači, mi govorimo o dve i po hiljade spomenika kulture koji se nalaze na našoj teritoriji. Onda govorimo o kulturnim dobrima, pokretnim, koji se nalaze u našim muzejima i pripadaju etnologiji, gde mi možemo da sagledamo tu raznolikost našeg naroda i onih koji su živeli na ovom prostoru“, rekao je Masliković.
On je dodao da su, za sada, najtraženiji pojmovi na Pretraživaču vezani za dinastije Karađorđević i Obrenović i za umetnike kao što su Sava Šumanović i Paja Jovanović.
„To govori o velikom interesovanju našeg naroda, kako za istoriju, tako i za svremenu umetnost“, poručio je Dejan Masliković.
Zvaničnu veb stranicu Pretraživača kulturnog nasleđa možete posetiti na www.kultura.rs ili www.култура.срб.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
