Preminuo legendarni niški bokser velikog srca

Senta je bio ne samo veliki bokser nego i ljudska gromada a svoje srce, veliko kao planina pokazao je 2016. godine kada je ponudio je na prodaju medalju osvojenu na prvenstvu Evrope u Torinu 1987. godine kako bi pomogao odlazak na lečenje mladog, tada osamnaestogodišnjeg džudiste iz Niša Igora Nurkića koji je oboleo od leukemije.

„Meni je ta medalja omogućila bezbrižnu starost, donela mi je sportsko priznanje i nacionalnu penziju pa želim da sada uz pomoć nje doprinesem lečenju mladog sportiste. Igora ne poznajem lično ali znam njegove roditelje. Kada sam pročitao da je oboleo i da je potrebno mnogo novca za odlazak na lečenje, došao sam odmah na ovu ideju“, govorio je tada najbolji bokser svih vremena u nekadašnjoj Jugoslaviji u papir kategoriji.

Za njega se može reći da je svestrani sportista. Najpre je bio karatista i nosilac je oranž pojasa. Kada se zadovoljio karateom postao je levo krilo niškog Sinđelića. Kada se dokazao i u drugim sportovima, Senta ipak odlučuje da ostane privržen svojoj prvoj ljubavi – boksu.

Kao bokser koji obećava, Radnički ga šalje u aleksinački Napredak na godinu dana. Godine 1982. u Vzkovaru na prvenstvu države osvaja titulu vicešampiona. To mu je bila prva titula u karijeri. U Aleksincu ostaje pune četiri sezone, da bi se u Niš vratio 1983. godine sa Slobodanom Pavlovićem Cobijem. Te godine postaje prvak SFRJ u Prištini i to po provi put u juniorskoj konkurenciji. Godinu dana kasnije u Valjevu Senta postaje vicešampion države.

„Posle dvadesetak nastupa u reprezentaciji Jugoslavije, brojnih nastupa i osvojenih titula na prvenstvu države, Balkana, Mediterana i učešća na prvenstvu Evrope, uz neostvaren san o odlasku na olimpijske igre, Senta 1997. godine donosi odluku da završi boksersku karijeru i doživljava verovatno najlepše trenutke u njoj. Pred više od dve hiljade gledalaca, koliko ih je bilo u Hali „Čair“, Senta je na pedesetogo dišnjicu Radničkog imao oproštajni meč. Suparnik mu je bio Radoslav Radivojević iz Prokuplja. Bez obzira što je pobedio, mada tog trenutka to i nije bilo tako važno, Senta sa visoko uzdignutim rukama, kao najbolji „papiraš“ Jugoslavije svih vremena, rekao je „adio“ magičnom kvadratu. A celu karijeru, u više od 350 mečeva uz njega je uvek bio njegova uzdanica i sigurnost, Boško Bole Stanković, izvrsni poznavalac boksa, još bolji trener i pedagog. I zato mu je svaki meč, za razliku od treninga, bio pesma iako je bio veliki tremaroš. Samo do prvog udarca“, deo iz knjige „Nišlije a nisu Kalfe“.

Živadinović koji je boksovao u kategoriji boksera do 48 kilograma u karijeri je imao 370 mečeva od kojih je pobedio u 70 odsto susreta. Bio je četiri puta prvak nekadašnje Jugoslavije a 1987. godine se našao na petom mestu svetske rang liste.