Stari Niš

Palata Nišava

Palata Nišava je vlasništvo niškog industrijalca Dušana Stojanovića. On je 1928 godine otvorio prvu radionicu trikotaže u Nišu. Njegova priča je samo još jedna od mnogih interesantnih priča o razvoju grada sa kraja 19. i početkom 20. veka.

Rodjen u Ripnju kao mali dečak dolazi sa porodicom u Niš gde kao trgovački pomoćnik uči zanat. Njegov očigledno jak preduzetnički duh ubrzo dolazi do izražaja. Shvativši da u Nišu nema trikotažnih proizvođača a da potražnja raste on napušta manufakturnu radnju u kojoj je radio, kupuje mašinu za pletenje i otvara radionicu. Očigledan obrt poslova i priliv kapitala omogućuje mu da već nekoliko godina kasnije proširi posao i pored novih mašina, kupi zgradu kafane Rusija (koja je negde na prostoru zgrade socijalnog) i pretvori je u radionicu i prodavnicu.

Dušanova trikotaža Nišava je 1938. godine prerasla u industrijsko preduzeće jer je u svom posedu imalo preko 40 mašina.

Sa današnje tačke gledišta prosto je neverovatno da je Dušan za tako kratko vreme od jedne male radionice napravio industrijsko preduzeće a možda je još manje verovatno da je za samo nekoliko godina rešio da napravi I velelepnu zgradu za život. U vreme kada u Nišu još uvek preovlađuju prizemene kuće i jednospratnice ovakve zgrade nazivane su palatama. Verovatno u tom trenutku nije ni sam predpostavljao da će angažovanjem mladog i poletnog beogradskog arhitekte već pominjanog ruskog emogranta Grigorija Samojlova da mu izradi projekat u svom vlasništvu, imati palatu koja će biti jedna od nareprezentativnijih primeraka moderne odnosno “Modernizovanog klasicizma” ili “Beogradske moderne” kako se kasnije taj pokret nazvao. Palata Nišava je izgrađena 1936. godine preko puta njegove radionice na uglu današnje Prijezdine i Oblačića Rada. To je prva zgrada u Nišu koja je pored naglašenog balkona i kitnjaste fasade, u unutrašnjiosti imala prizemenu terasu sa koje se išlo pravo u vrt što je i jedna od novina i odlika Samojlovog rada. Kuća je imala projektovane toalete u stanovima i lift. Posebno je interesantno da je u to vreme bio ponos javno se hvaliti koliko ste novca dali za projekat i izgradnju zgrade. Tako da ni Dušan nije krio koliko je platio za projekat već je u izlogu svoje radnje stajao natpis sa iznosom od 10.000 dinara koliko ga je koštalo.

Posle drugog svetskog rata Dušanova trikotaža Nišava je nacionalizovana kao i sve ostale u privatnom vlasništvu, a od tih uzetih mašina napravljena je osnova za buduće društveno preduzeće “Omladinka”. Dušan Stojanović je zadržao kuću u kojoj je živeo sa suprugom i svoje petoro dece. Radio je kao upravnik otpada jedne zrenjaninske firme u Nišu, umro je 1975. godine.

Vremenom je Palata Nišava i stanovi u njoj menjala vlasnike ali i izgled. Raznim nestručnim nadogradnjama i prepravkama je narušen prvobitni izgled krova i prozora ali je ipak zbog svog izuzetnog arhitektonskog i graditeljskog značaja 1983. godine proglašena kulturnim dobrom i stavljena pod zaštitu države.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button