Originalan Vinterov plan regulacije Niša i album kneza Milana Obrenovića na izložbi...

Originalan Vinterov plan regulacije Niša i album kneza Milana Obrenovića na izložbi „Oslobođenje Niša 1878“

08:31
1548
1
Niške Vesti
PODELI
Polaganje zakletve čelnih ljudi Niškog komiteta, pred niškim sveštenikom Petrom Ikonomovićem, u kući Mihaila Božidarca u Nišu 24. februara 1874.

U godini kada Niš obeležava 140 godina od oslobođenja od Turaka niški Narodni muzej priređuje izložbu pod nazivom „Oslobođenje Niša 1878“.

konstantin

Otvaranje izložbe je u ponedeljak 26. marta u Galeriji Sinagoga u 13 sati. Postavku, osim istorijskog i vojnog aspekta čine artefakti koji govore o društvenim prilikama u Nišu posle viševekovnog ropstva pod Osmanlijama. Autori izložbe su Bojana Nešić i Ivan Mitić kustosi Narodnog muzeja Niš.

Ivan Mitić kustos Narodnog muzeja u Nišu

„Izložba nema samo vojno-istorijski karakter. Postavku čini niz dokumenata, fotografija i predmeta koji nude informacije iz društvene istorije. One otkrivaju kako je Niš izgledao, kako su se ljudi oblačili, i sve ono što smatramo da građani do sada nisu mogli da upoznaju.“, kaže Ivan Mitić kustos Narodnog muzeja u Nišu.

Izložba obuhvata period od 1874. godine kada je formiran Niški tajni komitet zaslužan za podizanje narodnog ustanka, pa sve do Berlinskog kongresa 1878. godine.

Polaganje zakletve čelnih ljudi Niškog komiteta viđeno okom vajara na Spomeniku oslobodiocima Niša

„Taj period jeste važan za istoriju našeg grada jer su se u to vreme vodili veliki srpsko-turski ratovi koji su kasnije doprineli oslobađanju Niša, i što je kasnije trebalo potvrditi za diplomatskim stolom u Berlinu. Iz tog razloga čitav taj period oslobođenja Niša možemo podeliti u nekoliko faza. Jedna jeste vreme borbi za oslobođenje, druga faza koja je podrazumevala formiranje civilne uprave u gradu i treća je diplomatska borba predstavnika Kneževine Srbije, pre svih Kneza Milana Obrenovića i Jovana Ristića, za očuvanje ratnih tekovina koje su postignute na Berlinskom kongresu 1878. godine“, objašnjava Mitić.

Istoričari smatraju da je 1878. godina možda jedna od najvažnijih u periodu razvoja grada. Niš je postao centar Kneževine, a kasnije i Kraljevine Srbije, i u političkom i u društvenom, ekonomskom, kulturnom, infrastrukturnom, u svakom pogledu. Tek oslobođena varoš ulazila je u novu fazu svog razvoja i bilo je neophodno najpre sačiniti plan njene izgradnje. Oslanjajući se na vojne skice i Plan varoši koji je po nalogu kneza Milana Obrenovića sačinio potporučnik Srpske vojske Feliks Daljković, ubrzo po oslobođenju, Niš je dobio svoj prvi regulacioni plan, što se smatra efikasnim primerom intervencije države na polju urbanizma.

Vinterov plan

„Postavka „Oslobođenje Niša 1878“ sadrži originalan Vinterov plan za regulaciju, prema kojem je Niš započeo svoj put razvoja kulturnog evropskog grada. Kuriozitet izložbe je album Kneza Milana sa 40 fotografija iz 1878. i 1879. godine koji je sačinila vrhovna komanda Srpske vojske i kao poklon dala knezu Milanu“, otkriva Mitić.

Otvaranju izložbe u Galeriji Sinagoga, pored predstavnika Narodnog muzeja Niš i gradskog rukovodstva, prisustvovaće i Anđelija Radović muzejski savetnik Vojnog muzeja u Beogradu.

U planu je da izložba traje do kraja maja meseca.

Oslobođenje Niša

U poslednjim godinama XVIII i početkom XIX veka u balkanskim zemljama započele su pripreme za revolucionarnu akciju protiv Osmanskog carstva. Oslobođenje Niša uvek je bio jedan od najvažnijih ciljeva, najpre srpskih ustanika na početku XIX veka, a potom i srpskih kneževa tokom XIX veka.

Borbe za oslobođenje Niša započete su sredinom decembra 1877. godine i završile su se kapitulacijom turske vojske 11. januara 1878. godine. Ulazak kneza Milana Obrenovića u Niš, svečano je označavao uspostavljanje srpske civilne i vojne vlasti u varoši. U borbama za oslobođenje Niša i okoline poginuo je veliki broj srpskih oficira, vojnika i dobrovoljaca.

Međutim, završetkom vojnih sukoba sa Turcima nije se završila borba za očuvanje Niša. Sa bojnog polja borba prelazi na polje diplomatije. Mudrim i hrabrim potezima kneza Milana Obrenovića i ministra inostranih dela Jovana Ristića, Kneževina Srbija uspela je da očuva ratne tekovine, a time i Niš u sastavu Kneževine Srbije, a na Berlinskom kongresu i ostvari još jedan viševekovni san svih Srba-nezavisnost Kneževine Srbije. Oslobođenjem 1878. godine Niš ulazi u novu fazu razvoja.

Postaje važan centar u političkom, društvenom, obrazovnom i kulturnom životu Kneževine Srbije. U njemu se nalazi dvor kneza Milana Obrenovića, održavaju se sednice Narodne skupštine, otvaraju se obrazovne i kulturne institucije, srpska građanska nošnja je sve vidljivija, a primenom Vinterovog plana Niš dobija potpuno nov izgled i poprima obrise evropskog grada.

Vinterov plan regulacije varoši Niša

Neposredno po oslobođenju Niša, po nalogu kneza Milana Obrenovića, potporučnik Srpske vojske Feliks Daljković za svega nekoliko meseci izradio je Plan varoši Niša, koji predstavlja prvi pouzdan prikaz varoši kako su je ostavili Turci. Pored vernog prikaza Tvrđave u Daljkovićevom Planu bio je naznačen i varoški deo sa odbrambenihm zidovima, mahalama, sokacima i ćorsokacima. „Bilo je to smetlište turske nećistoće, gde kuće ne behu kao kuće, niti ulice kao ulice“, zapisao je svadok tog vremena izvesni M.Đ.Milićević. (Iz Monografije JP Zavod za urbanizam 1959-2009.)

U nameri da oslobođeni Niš uredi kao modernu varoš, knez Milan Obrenović izradu Projekta za regulaciju varoši Niša, poverava proverenom stručnjaku na službi u srpskom Ministarstvu građevina, austrijskom inženjeru Francu Vinteru.

Prema tom Planu, u naponu rodoljubivog raspoloženja, u periodu od nekoliko godina uklanjaju se tragovi turske varoši i Niš se rekonstruiše kao savremen grad.

Gradska matrica centralnog dela Niša, uređena po Vinterovom projektu regulacije varoši Niša iz 1878. godine danas predstavlja graditeljsku baštinu grada, koja je zaštićena po odredbama aktuelnog Generalnog urbanističkog plana Niša.

Stvarni potezi urbanistike i tokovi urbanizacije, koji su ostvareni posle oslobođenja od Turaka 1878. godine, pokazuju da je oko 80% Vinterovih postavki plana realizovano. Posmatranjem i upoređivanjem rezultata na planu prostorno-fizičkih promena u periodu od 100 godina (1878-1978), nameće se utisak da je intenzitet urbano-fizičkih promena u prvim godinama po oslobođenju bio najizraženiji i najveći. Nikad kasnije, u svom stogodišnjem razvoju (sa izuzetkom krupnih promena u količini gradnje i u arhitekturi u poslednjim dvema decenijama stogodišnjeg posmatranja (1958—1978) Niš nije doživeo toliko snažan, dinamičan i buran urbano-fizički preobražaj kao u prvim godinama po oslobođenju.

Potez kneza Milana pokazuje da su, još tada, u vreme stvaranja Srpske države, u 19. veku, poslovi planiranja urbane regulacije poveravani proverenim specijalizovanim stručnjacima i inženjerima koji su bili angažovani na poziv države ili Ministarstva građevine.


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


1 KOMENTAR

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *