Održana radionica o digitalnoj bezbednosti: Za dobre lozinke koristite reči napisane kao da ih deca izgovaraju

Udruženje novinara Srbije (UNS) održalo je radionicu o informacionoj bezbednosti novinara u Nišu.

Savremeno poslovanje u informacionom okruženju i povećanje broja elektronskih servisa donelo je potpuno oslanjanje na informacione tehnologije, što osim brojnih prednosti, donosi i veći rizik za bezbednost informacija i informacionih izvora.

Da li su jasno identifikovane potrebe za obezbeđivanjem poverljivosti, integriteta i raspoloživosti informacija koje nastaju ili se koriste u novinarskom radu? – neka su od pitanja na koja su kroz primere iz prakse dati odgovori, ali i smernice za zaštitu podataka, nosača podataka, računarske opreme i opreme za komunikaciju.

 

„Ako nekome ko ne zna da se ponaša u saobraćaju dozvolite da vozi, poginuće. Ako pustite nekog ko nije vičan da upravlja modernim tehnologijama, nastradaće u digitalnom svetu“, rekao je Rade Dragović iz Instituta za standarde i tehnoligije na radionici o digitalnoj bezbednosti u Nišu.

Borba protiv zloupotrebe podataka, mere prevencije za zaštitu informacija, značaj tajnih prepiski, ali i autorska prava i kriptovalute bile su teme o kojima je bilo reči na radionici. Kroz interaktivnu diskusiju, Rade Dragović i Bojan Perović iz Instituta za tehnologije i standarde i advokat Uroš Nedeljković objasnili su novinarimana  koji način mogu biti bezbedni u digitalnom okruženju.

Osim toga, ovi stručnjaci su učesnicima radionice, održane u prostorijama Siti Smart radija, dali pravne savete kako da reaguju i šta im zakon omogućava kada su im prava ugrožena.

Rade Dragović je istakao da nas neznanje ne oslobađa nigde, a posebno ne u digitalnom okruženju, te je savetovao prisutne da svakodnevno razvijaju digitalnu pismenost.

„Niste na internetu samo kada čitate tekst sa nekog portala. Na internetu ste uvek“, rekao je Rade Dragović.

Kao efektan način za zaštitu naloga korisnika istakao je formiranje lozinki koje zvuče kao da ih je dete izgovorilo, jer te reči ne postoje. Mehanizmi koje hakeri koriste, kako kaže, najlakše prepoznaju izraze iz rečnika
različitih zemalja sveta.

Dragović je savetovao učesnike da, pored obezbeđivanja sigurnosti naloga na digitalnim platformama, vode računa i o tome koji dokument preuzimaju ili na koje linkove ulaze, jer je otvaranje ovakvih podataka neretko zamka koja vodi ka Ramsonver napadu. Ramsonver napad se, kako objašnjava, dešava kada organizovane grupe zaključaju sistem, a zatim potražuju sredstva korisnicima kako bi povratili pristup svojim datotekama.

Podaci u određenom kontekstu čine informaciju. Novinari štite informacije, a ne podatke jer su podaci bez konteksta, objasnio je Bojan Perović. Stoga je na radionici govorio o tome na koji način novinar može sačuvati
informacije koje je prikupio, ali i koje su mogućnosti za čuvanje privatnosti.

Dvostepena autentifikacija kao dodatni sloj zaštite je, kako je rekao, zastarela, te je preporučio da korisnici prave dogovore sa Telekomom. Govoreći o bezbednosnim merama kada pristupamo različitim sajtovima, savetovao je novinare i medijske profesionalce da ne prihvataju „kolačiće“ jer je neretko njihov jedini cilj prikupljnje ličnih podataka.

„Od čega da se štitimo kada se danas sve u svetu zna“, rekao je jedan od
učesnika konferencije.

Uroš Nedeljković je istakao da je ovaj stav većine neophodno izbegavati. Bitno je, kako kaže, da novinar ima svest o tome da samo on ima pravo na svoje podatke.

„Ako vam neko uzme podatke, to je kao da je upao u vašu kuću i ukrao nešto
vaše“, poručio je Nedeljković učesnicima radionice.

Nedeljković je govorio i tome na koji način zakonska regulativa štiti privatnost novinara i njihova prava na internetu , pokazavši i fotografije arhiva u prekršajnom sudu. Zakon o informacionoj bezbednosti definiše informacionu bezbednost kao skup mera za zaštitu podataka, dok Ustav Republike Srbije, kako navodi, garantuje tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja.

„Zakonom se određuje kada određene informacije mogu biti dostupne određenim organima“, dodao je Nedeljković.

Ukoliko postoji naredba da se telefonski poziv presretne, kako ističe, mora se videti na osnovu čega je zavedena, a prikupljeni podaci moraju ostati privatni.

Operater je dužan da zadrži podatke o odlaznim i dolaznim pozivima – početku, završetku, trajanju i vrsti komunikacije, kaže ovaj advokat.

Evidencija, kako kaže, obuhvata i pozive na koje neko nije odgovorio, ali ne obuhvata pozive čije uspostavljanje nije uspelo.

Istakao je da podatke prikupljaju najuticajnije kompanije kako bi se na društvenim mrežama kreirali algoritmi koji bi osigurali da što više vremena provodimo pretražujući ih.

„Najgore što možemo uraditi, da kliknemo na reklamu. Tada im potvrđujemo
da je ono što su zaključili o nama na osnovu prikupljanja podataka tačno“,
rekao je Nedeljković.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.