Mace iz naselja Duvanište, o kojima se prvenstveno brinu prof. dr Kamenko M. Marković i Dragana Stanković, ekonomista uz pomoć jednog broja komšija, žive više od jedne decenije u tom naselju i predstavljaju veliku radost za decu i brojne komšije koje ovde dovode decu i unuke da gledaju, i da se igraju sa ovim plemenitim i umiljatim bićima, apeluju da se pred nadolazeću zimu macama obezbedi hrana. Dobri i plemeniti ljudi mogu da pomognu.
Kamenko M. Marković je o ovim mačkama napisao dve knjige. O njima je bilo reči u pisanim medijima, na društvenim mrežama, a nekoliko televizijskih priloga, bilo je njima posvećeno. Sve to je doprinelo da čitava Srbija zna za ove mace, i da su mnogima poslužile kao inspiracija da i sami u svojim mestima načine nešto slično.
Došli su hladni dani, macama je potrebno obezbediti mnogo više hrane i lekova i ovo je jedna vrsta poziva onim dobrim i plemenitim ljudima( svi to mogu da budu, potrebno je samo da to žele) koji osećaju u svojim grudima potrebu da pomognu životinjama koje su ozbiljno ugrožene tempom života u urbanim sredinama i koje bez ljudske pomoći ne mogu opstati.
Nama je potrebna zrnasta i konzervirana hrana, kaže Dragana, da se lakše izborimo sa onim što zima sobom donosi.
Tokom poslednjih deset godina, ovo dvoje plemenitih i humanih ljudi uložili su veliki trud, vreme, napor i svoj novac kako bi mace koje su bile ostavljene i bolesne, vakcinisali, sterilisali i od njih načinili vesele i srećne životinjue, kojima se ljudi raduju.
Broj mačaka je ograničen u ovom prostoru u dogovoru sa Komunalnom policijom grada i više nema mesta ni za jednu pridošlu( ako takva bude ona će odmah biti odstranjena).Bilo bi najbolje, kada bi smo svi imali razumevanje za životinje i nastojali da im pomognemo koliko možemo, ne ugrožavajući njihovo zdravlje i ne praveći pakost drugima. Tako bi trebalo da postupamo uvek i svuda, jer smo ljudi, svesna bića, a ne samo zbog zakona koji štiti životinje. kaže Dragana.
„Profesor Kamenko i ja imamo svoje mace, u svojim stanovima, a ove mace iz „Oaze radosti“, kako su novinari nazvali ovaj kutak, želimo da sačuvamo i zato apelujemo na sve koji mogu da pomognu da to učine. Svima zahvaljujemo na razumevanju“, zaključila je Dragana. „Svako ko moze neka me kontaktira na broj 0643526961 ili na mail mrvica76@gmail.com“– istakla je Dragana.
Mnogi ljudi koji su videli „Oazu radosti“, u Nišu, bili su oduševljeni. Takav osećaj imao je i režiser iz Kanade koji je obećao da će napraviti „film o njima“.
Priredio: Marko Anić
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Plemeniti i humani ljudi
To dvoje humanih i plemenitih ljudi već jedanaest godina brine o jednom broju životinja. Ulažu veliki napor i novac kako bi životinje bile site, sterilisane, vakcinisane i kada se neka razboli bile i lečene. To je plemenito, i izaziva divljenje kod ljudi. Profesor i Dragana uz pomoć nekih komšija parkić održavaju taj prostor urednim. OVE ljude bi Grad Niš trebalo da nagradi za upornost i plemenitost , budući da je veliki broj baka i deka dovopdio unučiće da uživaju u lepoti ovoh plemenitih bića. Godinama gledam koliko vremena profesor Marković provodi oko njih to izaziva divljenje. Ovi ljudi su promenili kod jednog broja ljudi, njihov odnos prema životinjama.Životinje su deo ambijenta u kome živimo i svi treba da se pobrinemo da pomognemo njihov opstanak.Pozdrav profesoru i Dragani i računajte na ljude, njih još uvek ima , svemu uprkos.
Zaslužili su našu pomoć
Profesor Marković i Dragana su beskompromisni borci u nastojanju da sačuvaju jedan broj životinja u Nišu. Svojim velikim radom i naporom u tome su i uspeli. Više od 1o godina oni troše svoj novac na hranu i lečenje tih plemenitih životinja samo zato da bi uživali zajedno sa brojnom decom i ljudima u njihovoj gracioznosti i lepoti. To dvoje su moji heroji. Bilo bi fer i korektno da im se pruži i konkretna pomoć pred nadolazeću zimu.
VELIKA tuga da grad i komunalna policija i okolni komšiluk ograničavaju broj životinja kojima je pomoć potrebna. Ogavan smo narod i nacija. Pogledajte samo kako se ljudi u Turskoj, Grčkoj, Egiptu ophode prema mačkama!
Dobrota se uči…
Gledam godinama jednog čoveka kako divno postupa sa životinjama, koliko se brine o njima, koliko čisti taj prostor u kome žive i kako po desetak dana zaredom nosi u transportereru neku od mačaka u Pet- gud ambolant, po kiši. po snegu , po suncu.. Taj čovek izaziva u meni radost i divljenje. Radujem se što ima još uvek takvih plemenitih, humanih i dobrih ljudi. Taj čovek je profesor fakulteta, čovek blistave biografije, čovek u čijim tekstovima godinama uživam na Niškim vestima, Niškom portalu. Pa kada je to tako, zar je mnogo da i mi po koji put pomognemo ovim životinjama da lakše savladaju prepreke koje im je nametnuo život u gradu.Pozdrav za velikog čoveka, profesora Kamenka Markovića i za njegove saradnike koji mu pomažu da sve bude kako valja.
Čisto srce
Dok je veka i sveta bilo je i biće plemenitih, hrabrih i dobrih ljudi. Ja sam prošle godine slušala jedno divno predavanje profesora Kamenka Markovića čiji je cilj bio da se prikupi hrana za životinje. Ovaj veoma ugledni istoričar umetnosti nije se libio niti se stidi što svakoga dana radi po nekoliko sati oko mačaka i prostora u kome one borave. To je fascinantno dostojno najdubljeg poštovanja. On je u neku ruku moj heroj i idol.
Divni ste ljudi
Prof. dr Kamenko M. Marković , istoričar umetnosti, jedan od najvećih poznavalaca Rembrantove umetnosti u svetu, dobitnik
brojnih medjunarodnih priznanja, autor 46 knjiga, više od 1000 tekstova o slikarima na portalima i u pisanim medijima, slikar, pesnik, veteran rata zajedno sa svojom komšinicom Draganom punih deset godina brinu o jednom broju životinja, leče ih, plaćaju iz svog džepa( možete to proveriti u amulanti Pet- gud u Duvaništu, hrane ih . Sve su mace sterilisane i vakcinisane i predstavljaju pravu radost za mnoge ljude koji dolaze da ih vide. Kamenko bi mogao da uživa u svojim penzionerskim danima i svom radu ali on po svim vremenskim uslovima sa Draganom radi oko mačaka. Baveći se holandskom umetnošću, Rembrantom posebno, specijalizirao je u Holandiji i otuda „preneo“ strasnu ljubav koju ti gradjani imaju prema životinjama. Svi smo trebali i trebamo da pomognemo njima i svima koji brinu o životinjama a da za to nisu ni primorani niti plaćeni. OVO DVOJE LJUDI SU HEROJI TRAGIČNOG VREMENA U KOME ŽIVIMO. Pozdrav, vi ste moji idoli. OPŠTINA MEDIJANA bi trerbalo da stimuliše sve ljude koji ovako brižljivo brinu o životinjama u gradi i da ih nagradi.
Plemenito
Dok ima ovakvih plemenitih i dobrih ljudi, svet će biti dobro mesto za život. Profesor Marković je veliko ime u poslu kojim se bavi, bio je moj profesor, najbolji od svih na fakultetu. To je plemenita i topla ljudska DUŠA I NE ČUDI ME DA SE TAKO POSVEĆENO BAVI ŽIVOTINJAMA. Treba pomoći svaku plemenitu akciju, a ova je takva.
Puna podrška ovim humanim i velikim ljudima
Želela sam da se javim ovim povodom i dam punu podršku ovim plemenitim ljudima. Profesora Markovića slušala sam sa kćerkom kada je govorio o Rembrantu, u školi „Duško Radović“. Završila sam fakultet koji pripada grupi humanističkih, ali nikada u svom životu nešto tako raskošno i veličanstveno nisam imala priliku da čujem. Očarao je sve nas prisutne i ja mu se divim. Kolegenica mi je kazala da je mnogo puta slušala profesora Markovića i da ga obožava, i da je spremna da ga u svemu što radi podržava. Pogledajte GUGL, kakva je to biografija radova, tekstova, članaka( tu nisu vidljivi brojni njegovi naučni radovi). Iz biografije sam videla da je imao 25 samostalnih izložbi u Jugoslaviji i van njenih granica. Ali ono što ja hoću da istaknem su Markovićeve reči u vezi sa brigom o životinjama. Marković je rekao(citiram) „NIKADA SE NEĆU UMORITI NI PRESTATI DA POMAŽEM ŽIVOTINJAMA“.
DEO KULTURE GRADA
Ova oaza radosti koja je u neku ruku „sigurna kuća za mace“( budući da je u njoj ograničen broj jedinki u dogovoru sa Komunalnom milicijom) predstavlja deo kulture života ovog grada. Kako ona postoji više od 1o godina , ona ima i istorijsko značenje( tako je na Zapadu). Onaj ko jednoga dana bude pisao o Nišu i o svemu što je taj grad imao i ima on treba da „ovu oazu uvrsti u svoj rad kao i ljude koji su bdeli nad sudbinama tih bića 11 godina, barem za sada. Čovek će kako vreme prolazi sve više morati da se u urbanim sredinama druži sa životinjama i pticama, kao nekada na početku ljudske istorije.