Čukana šnicla, kolenica bez čaponjci, tepana pogača i ćebapi – prsti da poručaš!
Odlaskom Turaka, došla je dugo očekivana sloboda i sa njom mnogo novog, mnogo toga čega nije bilo u vekovima neslobode. Nišlije, mahom sa skromnim prihodima, morali su da se prilagođavaju prvom Vinterovom urbanističkom planu grada.
Gradili su nove, ili doterivali svoje stare kuće. Kuće su bile sa doksatima, a dućani na ćepencima. U podrumima su smeštali burad sa vinom, a kroz bašte pravili osmanluke.
Aščinice su ostale uglavnom kao i ranije, sa mnogo masnih i pikantnih jela. Burek nije bio dobar ako ne curne mast kad ga zagrizeš. Beli hleb je bio luksuz! Takav je bio Niš u godinama kada je nastajao drugom prestonicom Srbije ….
Građani su u zanosu slobode. Stekli su sva prava i na zemlju koju su obrađivali, kroz kuluk, za drugoga. Sa ponosom i radošću ispraćaj u srpsku vojsku, tradicija koja je ostala i do današnjih dana. Prionulo se svojski na rad i obnovu, a država je svesrdno pomagala novooslobođene krajeve.
Ustajalo se veoma rano, takoreći u prasak zore, a naročito leti. Zanatlije i trgovci odlazili su u radnje i radionice, a šegrti su već počistili ispred dućana svojih „majstora“ i „gazda“.
Domaćice su sa čiracima išle na pijacu u kupovinu namirnica za ručak i večeru. Dečaci školarci, za dobijeni marjaš kupuju vruće penjurlije i hitaju u školu. Samo pospani državni činovnici još čitaju novine i gustiraju kafu. Njima se ne žuri. Ionako ne može da se završi sav državni posao za jedan dan …. Od jutra se čuje pesma. Pevaju kazandžije, a i šnajderi šiju pevajući. Trgovci pesmom, sa „dobar dan!“ pozivaju mušterije.
Ipak, bilo je to ponajviše meraklijsko vreme. Ugledni trgovci i zanatlije okupljali su se po kafanama, u blizini svojih radnji, kako bi čiraci mogli da ih pozovu ako naiđe neka „ozbiljnija mušterija“.
Čuveni i omiljeni su bili doručci u kafanama, na kojima su se zanatlijama i trgovcima pridruživali mnogi, čorbadzije, praktikanti i drugi. Uz bogato jelo i piće pričale su se razne dogodovštine i čule najnovije vesti i „abrovi“.
Tako, oženjeni Nišlija u šali priča neoženjenim drugovima:
„Meni i mojoj ženi nikad nije dugo vreme. Ono malo, malo pa dohvati šta joj je pod rukom i baci na mene. Ako me pogodi, ona se raduje, ako me promaši pa udari u zid, onda ja uživam. I tako, po ceo dan neprestano smo veseli!“.
Usledila je priča njegovog kuma:
„Jedan razvedeni gospodin uđe u kafanu i naruči biftek, uz molbu da bude mekan. Da bi mu otvorio apetit kelner mu izgustira: „Mekan kao žensko srce“. Dostojanstveni gost kao oparen odbrusi: „Onda, džaba vam ga. Daj mi dzigericu!“…
Ozbiljniji Nišlija, u poodmaklim godinama, priča o svojim zapažanjima posle boravka i izdržanih kupanja u Niškoj Banji:
„Video sam nekol’ko puta da se seljanka ozbiljno zaljubila u nekog mladog posetioca. Ali, ne vido primer da se neka gošća zaljubila u lepog seljaka. Tešim se zato što su one sigurno došle u banju već zaljubljene“ ….
Pripremio: Novaković Milan
Izvor: Niški Vesnik
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
