Niko se u praksi ozbiljno ne bavi zaštitom na radu

Niko se u praksi ozbiljno ne bavi zaštitom na radu

15:44
389
0
Niške Vesti
PODELI
dr Dragan Cvetković,
dr Dragan Cvetković, profesor Fakulteta zaštite na radu Univerziteta u Nišu

        „Sve češće nesreće na radu su posledica loše primene zakona u praksi, a problem predstavlja i to što još nije definisano koje su bolesti vezane za rad.“, kaže dr Dragan Cvetković, profesor Fakulteta zaštite na radu Univerziteta u Nišu.

On je o ovom problemu, sa stručnjacima iz zemlje i inostranstva, govorio i na 26. Međunarodnoj konferenciji „Čovek i radna sredina“ koju ovaj fakulet tradioconalno organizuje. Da bi se poboljšala zaštita na radu potrebno je da se poboljša sprega između države, nauke i poslodavca, dodaje Cvetković.

konstantin

„Kada se radi o zaštiti na radu u ovom trenutku je jako teško reći koji su problemi u toj oblasti najveći, jer problema ima mnogo“, kaže dr Dragan Cvetković, „Pristup problematici koja danas dominira sa procenjivanjem rizika  na neki način stavljen po strani i prešao  je iz ozbiljnog u formalni deo. Najbitnije je da imate nekakva dokumenta koja pokrivaju tu materiju, a da se suštinski tim problemom niko ozbiljno ne pozabavi  u ovoj sredini. Potrebno je da se na inženjerskim principima i metodama  stvaraju uslovi da rad bude bezbedan i da se procesima upravlja na bezbedan  način. Ne može se govoriti o bezbednom i zdravom radniku ukoliko on radi na nebezbedan način. I obrnuto, ako je neko stradao na radu, nije on stradao na bilo koji drugi način već zato što uslovi nisu bili bezbedni i rad se nije odvijao na bezbedan način“, tvrdi dr Dragan Cvetković.

Postavlja se i pitanje kako teoriju primeniti u praksi. Svi znaju da mora da postoji zaštita na radu, ali se stiče utisak da mali broj poslodavaca to i primenjuje.

„Postoji više modela za pristup ovom problemu i obezbeđivanja bezbednih uslova na radu. Na žalost u svetu su poznata četiri modela, od tog patološkog  koji  kaže „radi dok te ne uhvate, pa kada te uhvate  onda ćemo nešto da menjamo“, do proaktivnog  koji se u ovoj godini promoviše, a na koji mi ukazujemo već dvadeset godina“.

Cvetković dodaje da Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna organizacija rada svakog dana statistikom popunjavaju praznine  da se od 2,3 do 2,8 miliona  nesreća godišnje dogodi na poslu.

„I svaki put oni polaze sa iste platforme – obezbediti što bolje uslove rada, ali je strašna i zapanjujuća druga činjenica, a to je da još niko nije definisao koje su to bolesti vezane ta rad. Procenat  onih koji stradaju od tih bolesti, a adresirane su na kancer je 53 odsto, dok je procenat  bolesti  koje se vezuju za kardiovaskularni sistem  nekih 28 odsto. To je ogroman broj onih koji stradaju na radu zbog bolesti, a sa druge strane profesionalne bolesti i nesreće  na radu zauzimaju neki procenat od 4 do 4,5 odsto. Bez obzira  što imamo i u svetu i kod nas dobru regulativu  mi nemamo dobre rezultate. Razlog je, verovatno, što aplikacija svih tih akata nije na pravi način materjalizovana u praksi“.

Naučna javnost će se i dalje baviti ovim problemom, ali je potrebno da se uspostavi saradnja između države, nauke i poslodavaca.

„To nije lako. To je proces, ali mora da se izabere pravi put, a mi ga nismo izabrali. U tome dominira faktor čovek. Mi danas imamo visokoškolske institucija koje se bave ovim pitanjem, ali nemamo dobre kadrove  koji bi upravljali  tim procesima. Poslodavci nisu zainteresovani za dobre kadrove. Oni su zainteresovani za kadrove koji njima završavaju posao i što ih manje budu platili  to su uspešniji.  Mora da se radi na tome da se ima dobar kadar, da imate dobre rezultate, da budete bolji, da više zaradite, a da budete bezbedni na radu“, zaključuje dr Dragan Cvetković.

Stvarnost pokazuje da je u proteklih pet godina u Srbiji čak 187 lica izgubilo život usled povreda na radu. Među glavnim uzrocima povrede na radu je nebezbedan rad na visini, ali i angažovanje neobučenih lica  koja rade na crno. Podneto je 155 prijava protiv odgovornih lica za pokretanje  krivičnog postupka i 32 za pokretanje prekršajnog postupka.


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *