Nedovršeni portret Kamenka Markovića

Kamenko Marković u svojim tekstovima navodi svoju opsednutost umetnicima kakvi su: Mikelandjelo Buonaroti, Antonio Alegri da Koredjo, Paolo Kaljari Veroneze, Rembrant van Rajn, Diego Velaskez, Žan Antoan Vato, Žan Batist Simeon Šarden, Ežen Delakroa, Konstantin Kalafateanu, Pol Sezan, Konstantin Brankuši.

U brojnim naučnim radovima, i knjigama, objavio ih je 30  sa područja istorije umetnosti, analizirao je stvaralaštvo na stotine slikara, grafičara, arhitekata i skulptora.

U poetično napisanoj i sjajno ilustrovanoj knjizi Od Karavadja do Brankušija (638 stranica), Marković je analizirao stvaralaštvo velikog broja umetnika i to na način kako niko pre njega to nije učinio.

Od vremena Radmile Mihailović, profesora Univerziteta u Beogradu i njenog osnovnog udžbenika koji se odnosi na evropsku umetnost, malo se pisaca usudilo da autoritativno, u formi udžbenika, pišu o ovoj temi, što će reći o evropskom slikarstvu od XVII do XX veka.

Posle više od pola veka čekanja i nadanja prof. dr Kamenko Marković smogao je snage da na svoj način razradi i artikuliše ovu kompleksnu materiju, u sklopu predmeta „Istorija umetnosti novog veka“, koji je predavao na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici na Katedri za istoriju umetnosti.

Markovićeva kultura pisanja i vibrantnost jezika, potom i lakoća artikulacije onih najtežih problema iznetih u ovoj izuzetnoj knjizi, omogućiće čitaocima da na očaravajući jednostavan način proniknu u trovekovni proces stvaranja evropske umetnosti.

Zračeći svojom diskretnom ljudskom toplinom, ogromnim znanjem ne samo iz oblasti istorije umetnosti, već i iz istorije i književnosti, Kamenko Marković je stekao mnogo poštovalaca i prijatelja, ali u mnogima je probudio interesovanje za čudnu i divnu zemlju Rumuniju i njenu umetnost.

Markovićeva monografija Trag genija – Konstantin Brankuši, je najsveobuhvatnija i najpoetičnija studija napisana o ovom genijalnom rumunskom skulptoru.

Knjiga Pesnik pejzaža – Konstantin Kalafateanu, je monografska studija o životu i radu velikana rumunske moderne umetnosti. Našoj pažnji najsnažnije se nametalo Markovićevo umeće da opiše likovni predmet. Naročito kad doživljaj pejzaža pretvara u jezički opis. Tu on ima dovoljno reči i izraza da adekvatno opiše i predmetnost i kolorit slike, tendenciju izraženu odnosom likovnih elemenata. Markovićev izraz u isto vreme je doživljaj, konstatacija za onoga ko poznaje opisano delo, i inspiracija budućem posmatraču.

Knjiga  Od Gibertija do Kranaha, je napisana lirskim jezikom, koji je u neku ruku i zaštitni znak ovog prefinjenog pisca. Pisac prati razvoj renesansne umetnosti ( slikarstvo i skulptura) u Italiji, Francuskoj, Flandriji, Nemačkoj i Nizozemskoj. Priče o jednom broju slikara i skulptora ispričpane su tako da opijaju kao otrov.

Analitičar izuzetne suptilnosti, izvrsno uspeva u tome da bude čitan sa interesovanjem svojstvenim najzanimljivijim pričama. Kazujući to, mislim izmedju ostalog i na njegovu poslednju knjigu koju sam dva puta zaredom čitao Konstantin Brankuši i njegova duhovna porodica, koja predstavlja poetizovanu biografiju jednog genijalnog skulptora, možda najvećeg u istoriji ljudskoj.

Blistav, prefinjen i sa punim razumevanjem, on u svom radu ima neku nespornu sigurnost koja te primorava da zaključiš kako piše tako dobro da ga čitaš samo zbog lepote analize i njegovog jezika.

U knjigama: Rembrant- slikarski genije iz Lajdena i Rembrant van Rajn – sjaj i beda genija, Marković se bavi ne samo životom i delom najvećeg slikara i grafičara u istoriji civilizacije, već nastoji da pronikne u samu suštinu Rembrantove umetnosti. On pokazuje da je Rembrant bio dubok i svestran realista- mislilac koji se nije zadovoljio da kroz svoju umetnost prikaže samo površnu društvenu realnost materije; on je želeo da udje u njenu suštinu i da joj umetnošću preda jednu večnu i nepromenljivu realnu vrednost.

U mnogobrojnim autoportretima Rembrant studira svaki duševni pokret čoveka i trudi se da kroz njegovu, običnu, svakodnevnu fizionomiju pronikne u suštinu psihičkih zbivanja koja se kriju od društva. Zato u ovim knjigama imamo celog Rembranta sa svim njegovim bolnim i tužnim tajnama.

Knjiga Piter Paul Rubens – jedna priča, je monografska studija o životu i radu najvećeg flamanskog baroknog slikara i jednog od najznačajnijih umetnika u istoriji civilizacije. Knjiga je napisana raskošnim jezikom i divno ilustrovana Rubensovim radovima.

  Obimom nevelika knjiga Pisma i priče, sastoji se iz tri celine. Prvu čine kopije šest pisama koje je autor svojevremeno poslao značajnim ljudima iz sveta umetnosti i kulture, javnog i političkog života, moleći ih da se snagom svog autoriteta založe za spas piščeve otadžbine razorene bombama NATO alijanse.                          Drugi segmet čine priče i eseji, nastali posle višednevnog  Markovićevog putovanja po Rumuniji.                            Treću celinu čine Markovićevi likovni radovi: tri crteža tušem na hartiji na kojima je prikazao tri hrama „moravske škole“,i dva pejzaža inspirisana motivima iz Kambelevca, tu su još i dve vaze sa cvećem radjene uljem na kartonu, jedan pejzaž radjen uljem na platnu, i pejzaž radjen tehnikom akvarel.

Kamenko Marković – univerzitetski profesor, pored svojih obaveza na fakultetu, uradio je još mnogo toga. U poslednjih četrdesetak godina održao je na desetine predavanja po Srbiji i van njenih granica. Ta predavanja bila su posvećena Rembrantu, Rubensu, Velaskezu, Brankušiju, Jovanu Dučiću, Milošu Crnjanskom. I lično sam imao mogućnost, pre nekoliko godina, da pratim njegovo nadahnuto predavanje o Konstantinu Brankušiju, u Kulturnom centru Beograda.

U svojim predavanjima – a to važi i za njegove pisane tekstove profesor Marković daje sintezu najvažnijih podataka o delu sa minucioznom analizom autorovog umetničkog postupka.

Pored pomenutih aktivnosti Marković se bavio i, još uvek se bavi priredjivanjem izložbi, afirmišući na taj način jedan broj slikara. Za potrebe tih izložbi napisao je oko 80 kataloga u kojima je dao analizu stvaralaštva svakog slikara ponaosob.

Godine 2006. godine povodom četiri veka od rođenja Rembranta van Rajna, radio je kopije Rembrantovih radova zajedno sa Zlatkom Pavlovićem i Ivicom Živkovićem, a 2012. godine priredio je u Regionalnom muzeju umetnosti u Turnu Severinu, izložbu srpskih akvarelista. Tom izložbom, simbolično je obeležio 70 godina akvarela na prostoru jugoistočne Srbije.

Godine 2009. nastala je veoma zanimljiva knjiga napisana na bugarskom jeziku pod imenom Sleda (Trag), u kojoj je Marković analizirao stvaralaštvo umetnika bugarske nacionalnosti, koji su živeli i stvarali na prostoru Jugoslavije, odnosno Srbije.

Recenzenti knjige bili su Kalin Nikolov, likovni kritičar iz Sofije i profesor mr Perica Donkov koji je izmedju ostalog napisao, “Poruke koje isijavaju iz ove knjige su duboko humanističke i u veku globalizacije i uniformnosti napori profesora Markovića deluju kao renesansna oaza humanizma, što ga svestrano preporučuje stručnoj i umetničkoj publici kao vrlo posebnog autora vrednog  naše obzornosti“.

U knjigama Majstori akvarela 1 i 2, nastalim 2010. godine Kamenko Marković je predstavio stvaralaštvo jednog broja akvarelista sa prostora istočne Srbije (Kladovo, Sokobanja, Knjaževac, Aleksinac, Niš, Dimitrovgrad). Prva knjiga posvećena je autorima u čijem stvaralaštvu dominira pejsaž, u drugoj  predstavljeni su autori koji se bave mrtvom prirodom i portretom.

 U našem intelektualnom pejzažu, Kamenko Marković predstavlja znak ravnoteže i normalnosti. To je civilizacijski znak.

Ni danas, kada je Kamenko Marković prevalio sedamdesetu ne prestaje da piše, da sanjari, da mašta. On smera da ove godine u svom rodnom Kambelevcu organizuje slikarsku koloniju „Kambelevački vrbaci“.

Magiju tog čarobnog ambijenta, Marković ima nameru da ponudi slikarima, uveren da će to na njih delovati inspirativno. Ako budem pozvan, rado ću se odazvati i učestvovati na koloniji.                                                Učestvovaće i Kamenko Marković koji je do sada imao više samostalnih likovnih izložbi i koji je učestvovao na jednom broju slikarskih kolonija u Srbiji.

Kao umetnik, Marković je dizajnirao korice jednog broja knjiga, i časopisa, „Psihologija i umetnost“ i „Pogledi“.

Kamenko Marković opijen umetnošću i snovima, veruje da umetnost može da preobrazi svet; da ga učini boljim, lepšim. Što se više hoće, to se bolje hoće. On sanja da od Kambelevca napravi „novi Barbizon“ i kaže :“ Ogroman posao je  jedino onaj koji se ne usudjujemo da započnemo“.

Do sada, Kamenko Marković je pobedjivao. Iskusni navigator izmedju prijatelja i dušmana, budan i pažljiv prema cilju a ne prema onima kraj kojih promiče, veoma pažljiv prema onome što nastoji da postigne, a ne za  uloženi trud, na dugom i složenom putu, Kamenko Marković je u stvarnosti istinski pobednik.

Cenu te pobede zna jedino on sam. Pre nekoliko dana kazao mi je, “Osećam da sam slobodan, ali znam da to nisam“.

Nastojao sam, nimalo slučajno, da završim svoje kratko predstavljanje aktivnosti prof. dr Kamenka Markovića upravo ovim portretom ekspresivne autentičnosti.

Pripremio Radovan Petrović

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.