Među stradalim na Kosovu i najbolji diplomac Mašinskog fakulteta
Među 1.139 vojnika i policajaca koji su stradali tokom NATO bombardovanja, a čija imena su uklesana u 19 spomen-ploča postavljenih u kripti Hrama svetog Vasilija Ostroškog, nalazi se i ime Milana Nikolića (1972-1999) iz Blaca, inženjera koji je Mašinski fakultet u Nišu završio kao najbolji student u svojoj generaciji sa prosekom 10.
Milanova sestra Milena Nikolić kazala je za naš portal da je njen brat poginuo u svojoj 27. godini od posledica ranjavanja u Đakovici gde je bio raspoređen kao pripadnik jedinice protiv vazdušne odbrane.
„Sve što je moj brat imao je bio život i to je dao za odbranu zemlje. Pokošen je u cvetu mladosti, kada je mogao da najviše doprinese državi i svojoj porodici. Podlegao je povredama u junu, pred sam kraj rata. Najstrašnije je od svega što nije stigao da se ostvari kao roditelj. Otac i majka su umrli od tuge za njim, ostala sam samo ja. U našoj porodičnoj kući ugasila se slavska sveća, ugasila se porodica Nikolić“, jecajući je rekla neutešna sestra.
Milena ističe da je rat 1999. godine bio drugi rat u kome je njen brat učestvovao sa svojih 27 godina.
„Kada je imao samo 18 godina uhvatio ga je rat u Hrvatskoj, bio je na redovnom služenju vojnog roka u školi rezervnih oficira PVO. Proveo je na ratišitima u Hrvatskoj 18 meseci. Kada se vratio iz vojske upisao je Mašinski fakultet u Nišu i bez obzira na to što je poticao iz seljačke porodice završio ga bez i jedne devetke u indeksu. Povodom 14. oktobra, Dana oslobođenja Grada Niša dobio je nagradu grada kao najbolji student u svojoj generaciji. Međutim, kada je izbio rat 1999. godine ponovo ga je držala potražila i odvela na Kosovo“, kazala je Milena koja je sa ćerkom Milicom prisustvovala otkrivanju spomen-ploča u Nišu.
Milena je kazala da je u bombardovanju 1999. godine poginuo i njen brat od strica Vladan Veljković.
„Meni je srce ranjeno pre 25 godina. Lažu da vreme leči sve. Ne leči. Rana na srcu se produbljuje i metastazira kao karcinom. Treba se nositi sa tim, a kako živimo to samo Bog zna. Kada budem umrla možda će se tada izlečiti, ako se tamo negde kod Boga sastanem sa njim i sa našim roditeljima“, govori Milena.
Ona je kazala da je ime njenog voljenog brata ostalo zapisano u istoriji, a njena želja je da se takva istorija više nikada ne ispisuje.
„Dosta je bilo žrtava. Molim političare da, kako god umeju i znaju vode politiku mira, da ni jedna majka, da ni jedan otac i ni jedna sestra više ne zaplaču“, istakla Milena.
Dodala je da, na žalost, lokalna samouprava u Blacu ne posvećuje nikakvu pažnju porodicama čiji su najmiliji poginuli tokom NATO agresije 1999. godine.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Plačem, kakva tuga! Zaista, da se ne ponovi, ali, bojim se da narod nista nije naucio do sada, pa da ustane u celim svetu i pokrene rat protiv svih politicara i ovih mocnika iz senke koji svima njima upravljaju!!!