ZLOČIN BEZ KAZNE: Sećanje na “krvave” zadušnice
Danas će biti obeležene 23 godine od napada na autobus "Niš ekspesa" u selu Livadice kod Podujeva kojim su raseljeni Srbi, u pratnji Kfora išli na Zadušnice, a kada je poginulo 12 ljudi, a povređeno četrdeset troje.
Napad se dogodio 16. februara 2001. godine, kada je prvi od šest autobusa prelazio preko mosta ispod koga je bila postavljena mina, a za stradanje tih ljudi, među kojima je bilo i dvogodišnji Danilo Cokić, ni danas niko nije odgovarao.
Florim Ejupi, čiji je DNK pronađen na mestu sa kojeg je aktivirana bomba, osuđen je na 40 godina zatvora zbog tog zločina, ali ga je Euleksov sud oslobodio zbog nedostatka dokaza.
16. februara 2001. godine na brdu kod sela Livadice sedela su dva muškarca i čekala prolazak konvoja srpskih autobusa. Bomba, načinjena od gotovo 100 kilograma eksploziva, bila je skrivena u cevi za drenažu ispod magistralnog puta.
Neposredno pre prolaska autobusa, razvukli su žicu do debla, koje se nalazilo na uzvisini iznad puta, zapalili cigarete i čekali. Na signal trećeg pripadnika te grupe, privezali su žice za akumulator i aktivirali bombu u trenutku kada se autobus “Niš-ekspresa” nalazio tačno iznad cevi za drenažu.
Silina eksplozije podigla je autobus u vazduh i odbacila ga petnaestak metara daleko od mesta na kojem se bomba nalazila, navodi se u UNMIK-ovim dokumentima načinjenim neposredno posle napada.
U opštem naletu panike, koja je posle eksplozije zahvatila međunarodne misije na Kosovu, žrtve su helikopterima prebačene u mrtvačnice i bolnice, a u forenzičkom delu istrage, koji je usledio odmah posle, na mestu sa kojeg je bomba aktivirana pronađeni su opušci cigareta.
Nedugo zatim, navodi se u izveštaju UNMIK-a, naređeno je da se krater koji je nastao posle eksplozije zatrpa – kako bi saobraćaj normalno funkcionisao. Istražitelji tvrde da su na taj način uništeni dokazi. Naredbu da se krater zatrpa izdali su oficiri Kfora.
Ipak, posle napada otkriveno je da DNK pronađen na nekoliko opušaka sa mesta sa kojeg je aktivirana bomba odgovara DNK povezanim sa slučajem ubistva u Nemačkoj iz 1997. godine, za koje je osumnjičen Florim Ejupi.
Tokom suđenja za bombaški napad kod Podujeva, zaštićeni svedok “Alfa” rekao je da mu se Ejupi poverio da je lično aktivirao eksploziv.
Potraga za Ejupijem trajala je više od godinu dana, a u akciji hapšenja, prema dokumentima Kfora, učestvovalo je bezmalo 3.000 britanskih i norveških vojnika, uključujući i specijalce iz SAS-a. Uhapšeno je ukupno 27 kosovskih Albanaca, od kojih su četvorica zadržana u pritvoru.
Ejupi je, nedugo posle prebacivanja u Bondstil, uspeo da pobegne tako što je prosekao otvore u žici makazama, koje mu je u zeljanici donela porodica. Za američke snage pri Kforu, beg nije bio preterano veliko iznenađenje, pa je, posle istrage, obezbeđenje pritvorske jedinice u Bondstilu ojačano dodatnom žicom i stražarskim kulama.
Ejupi je, na kraju, uhapšen juna 2004. godine u Tirani, zajedno sa Faikom Šaćirijem i Dževatom Kosumijem i predat u ruke UNMIK-u. U suđenju koje je usledilo, osuđen je na 40 godina zatvora, ali ga je žalbeno veće oslobodilo zbog nedostatka dokaza.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
