Stari Niš

Kuća industrijalca Milojkovića

Jedna od centralnih gradskih ulica koja se prostire od trga kralja Milana pa sve do ulice Nikole Pašića danas nosi naziv po narodnom heroju iz drugog svetskog rata Nadi Tomić (streljana na Bubnju 1942.godine). Ulica je nastala još u osmanskom periodu kao mali uzani Muftijski sokak, „u kome se ni dvoja kola nisu mogli mimoići“. Posle oslobođenja Niša Vinterovim planom i preseljenjem državnog telegrafa u jednoj od kuća u ovoj ulici, postaje jedna od ulica u koju se sve češće dolazi i kroz koju se sve češće prolazi.

Zbog pomenutog telegrafa u narodu dobija naziv „Telegrafska ulica“. Početkom 20. veka menja ime u „Srpske kraljice Drage“ po Dragi Mašin tadašnjoj kraljici, supruzi kralja Aleksandra. Posle majskog prevrata 1903. godine i pada dinastije Obrenović, pa sve do 1945. godine nosi ime „Cara Nikole II“ ali u narodu i dalje ostaje poznata kao „Poštanska ulica“. Početkom 20.veka u ovoj ulici počinju da se zidaju zgrade i porodične kuće viđenijih niških porodica, bogatih industrijalaca i trgovaca. Mnoge od njih i danas pored već nadaleko poznatog drvoreda krase ovu ulicu i nama predstavljaju jedan deo istorije našeg grada. Jedna od njih je kuća predratnog industrijalca Vasilija Milojkovića u broju 21.

Foto: Vladimir Jovanović

Vasilije je još kao vrlo mlad izučio opančarski i kožarski zanat, a kako je prodaja opanaka pred kraj 19. i početak 20. veka enormno rasla Vasilije je ubrzo postao i svoj gazda. Stekavši kapital kao i svi imućniji ljudi toga doba ulaže ga u banku i to u „Nišku prometnu banku“ gde je bio i član UO. Kako mu je to omogućavalo da ima uvid u tokove novca i kako će se kapital banke plasirati 1937. godine koristi svoj položaj i osniva „Radionicu za preradu kože“. Iste godine od Pejić livnice naručuje 4 mašine za pravljenje gume te je na placu van grada otvorio i Fabriku gume „Balkan“. U tome mu je znatno pomogao njegov sin Miodrag koji je doneo iskustva proizvodnje gume iz Bugarske. Tih godina gumeni opanci i uopšte obuća od gume bila je hit. „Šumadijski opanak sa vrhom ili bez“, „makedonski model“ ili „srpski“ nema šta fabrika nije pravila. 230.000 opanaka i 30.000 čizama godišnja je proizvodnja ove fabrike. Bilo je tu i dihtunga, kaiša, karika i platna za auto i drugu industriju, gumenih prostirača ali i igračaka za decu. Radila je i za vreme rata, a posle rata je konfiskovana i pretvorena u fabriku guma „Vulkan“.

Foto: Vladimir Jovanović

Kao i svaki bogatiji i vidjeniji Nišlija Vasilije je 1922. godine na atraktivnom mestu napravio porodičnu kuću sa visokim prizemljem i velikom nadstrešnicom. Lepa i skromna ornamentika kazuje da su na njoj radili iskusni majstori. Posebno su vredna dvokrilna drvena ulazna vrata prekrivena finim gravurama gvoždja. Svojom elegancijom i finom dekoracijom kuća je 1986. godine od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture proglašena za spomenik kulture od značaja.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button