„U osvit 21. februara 1991. godine, poranio sam na posao. U kori jedne breze čekijom sam izrezbario krštenicu Radio Niša, rođenog u Njujorku”, priseća se jedne godišnjice radija novinar Saša Dimitrijević koji je tada bio njegov glavni i odgovorni urednik.
Nova 1946. godina dočekana je gala uz živi radijski prenos u tadašnjem restoranu “Njujork” u strogom centru Niša. Bio je to prvi doček u mladoj republici, jer je samo mesec dana pre toga, usvajanjem Deklaracije o proglašenju republike, 29. novembra, Jugoslavija prestala da bude Kraljevina.
Prvi veliki praznik u oslobođenoj zemlji ocenjen je kao veliki događaj, zbog čega je instalirana sva tada raspoloživa tehnika za radijski prenos proslave.
“Novogodišnja noć, ‘45. na ‘46. i hotelčić Njujork, iz čijeg restorana je vršen prenos dočeka. Domet nije bio ne znam koliki, ali je to bilo prvo, uživo oglašavanje radio Niša. To je doček. Svi su bili ako ne napiti, bar pripiti. Svako je mogao, verovatno, da “zajaši” mikrofon i da kaže šta hoće. I ako je tako bilo, kako ja zamišljam, onda je Radio Niš bio najdemokratskiji radio. Upravo na mestu gde je danas breza, nalazio se restoran gde je buknuo radio Niš. Zato poruka u kori breze, da se pamti – Njujork, 31. XII ’45, Radio Niš”, otkriva Saša.
“Rođen” u Njujorku, radio se posle nešto više od četiri godine uselio u Ulicu Ive Lole Ribara 7.
“Svi su voleli taj radio, mi naročito. Slavili smo svaki uspeh, svaku ideju. I tu krštenicu u brezi smo slavili. Tog 21. februara kada je urezana, radio je slavio 45 godina trajanja. Dolazile su nam kolege iz drugih radio stanica, urednici, direktori, specijalni gosti iz Radio Beograda… Pre no što će oni doći, u to rano jutro, otrčao sam u radio stanicu i nekolicinu koje sam zatekao, uglavnom koleginice, doveo sam u restoran Centroturist u centru grada gde sam već bio naručio grejanu rakiju, tako da smo tu krštenicu zalili. Onda smo se vratili u radio i sa posebnim ponosom i nadahnućem dočekivali goste”, u svom maniru opisuje Saša Dimitrijević.
Najvoljenijeg niškog radija više nema. Prekidom veze sa predajnikom na brdu Gorica 22. marta 2010. godine magija je prestala. Breza u centru, još odoleva pritisku betona i mermera.
“Nisam slutio da će to biti umrlica. Radio Niš je skončao. Breza je ipak, preživela drvoseče. Moj komšija Velizar Ćeriman, u mom odsustvu, svakog dana obilazi tu brezu i šalje mi izveštaj: “Seku breze!” I to traje. “Još četiri! Još tri!” Ostale su dve. Jedna je moja breza. Radio u brezi. To je jedini spomenik Radio Nišu, koji više ne postoji”, ističe Saša, koji poslednjih decenija živi na relaciji Srbija-Norveška.
Na sve to zbog čega Radio Niša više nema, barem ne onakvog kakav je bio nekada, Saša kaže da gaji izvesnu dozu prkosa, mada se trudi da sačuva romantično sećanje na dane provedene u radiju. U svojoj ličnoj arhivi sačuvao je vrednu fono dokumentaciju, ne samo nagrađenih emisija, već i drugih radijskih priča koje svedoče o Nišu, njegovim sokacima i ulicama o kojima je pravio čitave radijske serijale.
Jedna breza sa centralnog trga je nedavno uklonjena. Stručnjaci kažu osušila se. Preostala stabla ovog plemenitog drveta još odolevaju. Možda ni ona neće još dugo, ali bi trebalo naći načina da se sećanje na jednu gradsku priču sačuva zauvek.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Mnogi zale sto radio Nisa vise nema,malo je sto su Natovci gadjali najjaci srednjetalasni predajnik i unistili ga,jer se sa tih talasa radio Nis cuo po Evropi, pa su posle toga kvazi demoktrate pogasile sve drustvene radio stanice koje su vredele,medju njima i dragi radio Nis
711kHz, trazio sam skoro tu frekvenciju na AM i nisam je nasao. Steta sto nema vise radio Nisa.