Diplomatija na obalama Nišave krajem 19. i početkom 20. veka
Nakon oslobođenja Niša od Turaka 1878. u doba dinastije Obrenovića, grad na Nišavi je bio „druga prestonica“. Obrenovićevi su imali svoju rezidenciju na mestu današnjeg hotela „Park“. U Nišu je zasedala srpska Skupština u osnovnoj školi preko puta Saborne crkve, koja se nalazila između sadašnje osnovne škole „Učitelj Tasa“ i crkve.
Tadašnje evropske sile su osećale potrebu da budu blizu srpskog dvora, tako da je u Nišu bilo nekoliko konzulata i nižih diplomatskih predstavništava.
Austro-Ugarska je imala u Ulici Jovana Ristića svoj vicekonzulat u sledećim periodima: 1884-1892; 1897-1900; 1900-1910. i 1910-1914. godine.
Engleska, najveća svetska imperija na zemljinoj kugli, imala je vog vice konzula u Nišu u periodu od 1889. do 1893. godine.
Francuski vice konzul nalazio se u Nišu tokom 1884. godine. Diplomatsko predstavništvo je ponovo otvoreno i radilo je od 1887. do 1893. godine
Nemačka kao najveća centralna sila Evrope imala je konzulat u kratkom periodu 1888. i 1889. godine.
Otomanska Imperija, Turska, nakon 1878. godine imala je konzulstvo u Nišu u periodu 1888. do 1914. godine. „Turska ambasada“ se nalazila u Ulici dr Petra Vučića, 1988. godine je stavljena pod zaštitu države, a pre decenije i srušena (2003. godine).
Rusija je imala svoje konzulstvo u Nišu u periodu 1897 – 1912. godine. Prvi ruski konzul u Nišu zvao se Čehotin.
Italiju je zastupala konzulna agencija 1884. godine.
Belgijski konzulat je u Nišu postujao samo prelomne 1914. godine, kada je počeo Prvi svetski rat i tim povodom se konzul prebacio iz Beograda u Niš.
Grčka, nama tradicionalno prijateljska zemla imala je u hotelu “ Evropa “ svoj konzulat u periodu 1898 – 1899. godine. Grčki konzul se zvao Kigijakos Cakakis ….
***
Neke zemlje koje su imale konzulate u Nišu nisu bile prijateljski naklonjene Srbiji. U Nišu je bilo konzulata u kojima su se određena lica bavila i obaveštajnim poslom.
To je naročito bilo izraženo kod diplomatskog predstavništva Beča, čiji je vice konzul Alfons de Periere slao izveštaje o svemu šta se dešava u Nišu i na jugu Srbije. Izveštaji su petežno bili vojne prirode, jer je u doba Obrenovića Niš nazivan „kapijom Srbije“.
Kasnije je austro-ugarski konzul u Nišu bio Budisavljević koji je svojoj centrali u Beču dostavljo pored podataka o vojsci, naoružanju i kapitalnoj izgradnji i izveštaje o različitim znamenitim ličnostima iz grada!
Zadnji austro – ugarski konzul u Nišu pred Prvi svetski rat je bio Jozef Vaneka. Njegovi izveštaji su isključivo bili vojni.
Engleski konzul u Nišu Ronald Mekdonald je bio dobar poznavalac srpskog jezika i njegovi izveštaji su bili o ekonomskim prilikama u Nišu i na jugu Srbije. Kao dobar administrativac, slao je značajne izveštaje koji se i danas nalaze u arhivama Foreign Office-a.
Turski konzulat se najviše bavio problemima građana turskog porekla u Srbiji posle oslobođenja Niša, Vranja i Pirota. Konzulat je radio na sređivanju papira Turaka, koji su želeli da napuste Srbiju, nakon dolaska dinastije Obrenović na presto.
Francuski, Italijanski i Belgijski konzulati većinom su slali prijateljske izveštaje o stanju u Srbiji.
Rusija je imala veliki uticaj u ovom delu Balkana, jer se politika ovde prelamala između Srbije i Bugarske. Ruski konzul u Nišu je uvek bio uvažavan od Nišlija i niškog vladike. Na imendan ruskoga cara Nišlije su slavile zajedno sa ruskim konzulom u Sabornoj crkvi.
Ruski konzul je ponekad svoje izveštaje iz Niša Petrovgradu završavao ističući da Nišlije mnoge svoje slave i svečanosti završavaju slovenskom himnom!
Grčki konzulat se uglavnom bavio izdavanjem trgovačkih viza Nišlijama za obavljanje poslovnih veza u Grčkoj. Grčka zajednica u Nišu, je bila mnogobrojna, što je bitno uticalo na tradicionalno dobre prijateljske odnose dve zemlje …
izvor: Niški Vesnik
priredio: Novaković Milan
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
