Ekonomija

Kada će nošenje para u novčaniku i vađenje sitniša iz džepa postati stvar istorije?

Jedna od tema koja poslednjih godina zaokuplja mnoge umove u svetu finansija je ukidanje papirnog novca, odnosno gotovine. To je nešto što je gotovo izvesno i samo je pitanje vremena kada će nošenje para u novčaniku i vađenje sitniša iz džepa postati stvar istorije. Već postoje zemlje koje su zvanično ili nezvanično otpočele ovaj proces. Da li je prelazak na isključivo elektronski način plaćanja prednost ili mana zavisi od mnogo toga.

Osnovni razlog zbog koga se mnoge države, međunarodne finansijske organizacije i banke zalažu za ukidanje gotovine je sprečavanje pranja para. Money Laundering kao globalni problem se najlakše definiše kao ubacivanje nelegalno stečenog novca u legalne tokove. Najčešće se to radi tako što fizičko ili pravno lice uplaćuje keš na račun neke firme. Svaka država ima zakonom određeni minimum za koji nije potrebno tražiti poreklo novca. Teoretski je moguće bilo koju količinu nelegalnog novca podeliti na željeni broj zakonom dozvoljenih uplata i ubaciti je u legalne tokove.

Kao nusproizvodi pranja novca javljaju se otvaranje fantomskih firmi, finansiranje terorizma, izbegavanje poreza… Ukidanjem gotovog novca, sprečava se najčešći način pranja para, jer keša više nema, a poreklo svakog centa, na bilo kom računu je lako odredivo.

Takođe bitan razlog koji pobornici ukidanja gotovine navode je i ubijanje ’’sive ekonomije’’. Upravo direktna plaćanja sa računa na račun bi sprečila ono što je česta pojava u nerazvijenim zemaljama, mada na nju nisu imune ni visokorazvijene ekonomije – ’’plaćanja na ruke’’. Uzmimo primer poslodavca koji svog radnika zvanično plaća u iznosu minimalca i na tu platu mu uplaćuje doprinose, a dodatno mu uplati iznos za koji su se ranije dogovorili. Ukidanjem keša, poslodavac bi morao da plati punu platu, jer je to jedini način, a samim tim bi i doprinosi išli na veći iznos.

Još jedan argument za ukidanje gotovog novca, koji je na težini dobio pandemijom korone je i činjenica da su novčanice nešto najprljavije što čoveku prolazi kroz prste. Upravo novac koji je promenio na stotine hiljada vlasnika predstavlja nejčešćeg prenosioca zaraze. I ranije su postojala upozorenja u vezi toga, ali u periodu pandemije treba očekivati pravu kampanju koja će promovisati plaćanja platnim karticama i elektronske transakcije.

Svetski predvodnik u izbacivanju keša iz upotrebe je Švedska. U toj skandinavskoj zemlji banke više ne isplaćuju gotov novac, a sve je veći broj marketa koji ga ne prihvataju. U Francuskoj je moguće plaćanje na ’’starinski način’’, ali samo do iznosa od 1000 eura, razlog je sprečavanje terorizma. U Grčkoj čak planiraju da uvedu zakonsku regulativu po kojoj će svako plaćanje u iznosu većem od 70 evra morati da se obavi platnom karticom ili e – benkigom.

 

Autor: Vitomir Paunović

Da sve ne bude tako idealno, pobrinula se Indija. Ni jedna od najbrže rastućih ekonomija nije imuna na izbacivanje gotovog novca, ali je metod bio teško ostvariv za bankarski ne baš edukovano stanovništvo. Novčanice od 500 i 1000 rupija koje predstavljaju 70% novca u opticaju su po nalogu vlade ukinute, a stanovnici naterani da plate obavezno primaju preko računa. Veliki broj zaposlenih u Indiji nije imao takvu praksu, pa je ovaj potez vlade izazvao proteste i protivljenja. Na kraju je plan vlade ipak sproveden. Mnogi se slažu da iza ovoga stoje i jake indijske banke koje su tako dobile enormnu količinu klijenata.

Mnogi u svemu vide teoriju zavere, totalnu kontrolu nad svakim pojedincem, ’’žig zveri’’ i slično. Ono što ekonomisti naglašavaju je da u slučaju nepostojanja gotovine, finasijske institucije lakše mogu da prate šta ljudi rade sa svojim novcem i na taj način spreče nelegalne radnje.

Ključne reči

Povezane vesti

2 Komentara

  1. Све има смисла што је господин написао, али свакако, огроман део текста је требао да буде на тему укидања приватности, што укидаљње кеша носи, као и слободу избора, што нам демократија и капитализам промовишу. Овако, чини ми се да је текст чисто пропагандистички написан, видели смо само једну страну медаље.

  2. Одеш у надницу на њиву, или да береш вишње, сезонски наравно и очекујеш уплату на рачун. Милина. Изгледа да свако треба да има самоодрживо домаћинство и да се праве комуне са по 10-20 домаћинства.. И онда Мрш банкари!!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close