Narodni muzej u Nišu već neko vreme traži prostor. Nakon što je zgrada u kojoj se sada nalazi, u ulici Generala Milojka Lešjanina 14, restitucijom vraćena vlasnicima, grad mesečno izdvaja oko 2.000 evra za kiriju.
Teško je bilo naći pogodno mesto za ovu ustanovu kulture zbog specifične delatnosti kojom se ona bavi. Rešenje je ipak na vidiku. Kao idealno mesto stručna javnost Niša je odredila Jeronimovu kuću, koja se nalazi na uglu ulica Orlovića Pavla i Jeronimove. Kuću sa dvorištem je niški vladika Jeronim Jovanović, 13. maja 1894. godine, testamentom zaveštao gradu, sa novcem i bogatom ličnom bibliotekem za osnivanje javne biblioteke, koja je posle dugog sudskog procesa svečano otvorena 19. septembra 1904. godine.
Prema rečima direktora Narodnog muzeja u Nišu Nenada Spasića, nakon duge potrage za objektom, svi relevantni subjekti koji su bili formirani oko Radne grupe koju je formirao gradonačelnik složili su se da je kuća vladike Jeronima idealno mesto.
“Zgrada je pod zaštitom države, a u okviru placa postoje još neke pomoćne zgrade. U planu je da se postojeća zgrada integriše u novu u meri u kojoj Zavod za zaštitu spomenika svojim uslovima naloži u budućem projektnom rešenju, a koje bi trebalo u drugoj polovini marta da bude odabrano kao idejno rešenje. Grad je odvojio sredstva od 9,2 miliona za nabavku projektne dokumentacije i određenih taksi za dozvole. Mi smo sada u završnoj fazi u kojoj će tenderska komisija otvarati idejna rešenja”, otkrio je Spasić Niškim Vestima.
Nakon izbora idejnog rešenja, u pregovaračkom postupku bez poziva u najkraćem mogućem roku biće potpisan Ugovor sa projektantskom kućom.
“Očekujem da je moguće dobiti do kraja jula meseca kompletnu projektnu dokumentaciju za izvođenje radova”, rekao je Spasić i dodao da je Narodni muzej aktivno učestvovao u formiranju projektnog zadatka i iskazao sve potrebe muzeja. “Pošto sam pri kraju radnog veka voleo bi da vidim u najmanju ruku da se rade temelji ili prizemni deo nove zgrade muzeja”.
Da se radi o idealnoj lokaciji za Narodni muzej Niškim Vestima je potvrdio i direktor Zavoda za urbanizam Miroljub Stanković. Radi se o parceli koja se nalazi na samom kraju centralne zone, a ono što je najbitnije ona je u vlasništvu grada.
“To je dragocena lokacija i poslednja šansa da Narodnom muzeju obezbedimo odličan prostor za rad u centru grada, a opet da bude distanciran od svakodnevne buke. Zgrada bočnim delom dodiruje Oficirski dom, a upravo ta komponenta je bitna da bi mogao povremeno za svoje postavke da koristi taj izložbeni prostor. Narodni muzej će imati svoje stalne postavke, depoe, kancelarije, ali kada hoće ciljano da napravi nešto impozantno on će koristiti i Oficirski dom. Nadam se da će autori konkursnog rešenja pronaći način da te dve zgrade budu povezane”, kaže Stanković.
Zgrada ima 198 kvadrata, a plac je ukupne površine 910 kvadrata. Ona usled čestih poplava nije u najboljem stanju, ali je pod zaštitom države. U planu je prema rečima direktora Zavoda za urbanizam da se objekat u kojem je bio stan vladike Jeronima sačuva autentično, prizemno sa svojom fasadom.
“Pretpostavljam da će Narodni muzej upravo taj deo koji je zaveštan kao biblioteka, da u konačnom rešenju prepozna kao deo muzeja u kome će biti prezentovane istorijski vredne knjige. Na taj način bi se ispoštovala i ostavština vladike Jeronima i njegova želja da to bude biblioteka”, istakao je Stanković.
Da podsetimo, zgrada muzeja je počela da se gradi 1994. godine, odmah iza već postojeće zgrade, ali na žalost od te građevine ostala je samo rupa u centru grada. Više puta se apliciralo prema NIP-u za sredstva za nastavak izgradnje, ali se nije uspelo zbog nerešenih imovinskih odnosa, jer je i ona u privatnom vlasništvu.
Za sada, Narodni muzej je podstanar u zgradi koja je vraćena vlasnicima. Zakon ih štiti do sredine naredne godine, a nakon toga zavisiće ponovo od volje vlasnika.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
U nekoj normalnoj zemlji, ljudi od struke, uzeli bi zgradu Banovine da bude muzej. Sta ce sve stati u ovoj kucici i zasto se placa kirija i kome 2000 eur?? Ocigledno ima neki dil.
Ja nisam video da je muzej neka kucica u ozbiljnijem gradu. A u nasem muzeju sta ima to da se vidi? Samo Antika. Pa gospodo sta mogu da vidim od novije istorije? Sta iz doba despota Lararevica, Turaka, Nemanjica, doseljavanja Slovena? Nista. Zatvorite muzej jer sam vasu izlozbu vec 5 puta video i znam je napamet i ustedite tih 2000 eura.
Bruko – BRUKO ZBOG NEZNANJA
U tekstu je lepo objašnjen koncept najkvalitetnijeg rešenja zgrade Muzeja u Nišu. Struci je jasno, da se tu pruža mogućnost za reprezentativni gradski hram kulture neto površine oko 3.000 m.kv. Lično znam da su Miša i Neša o tome razgovarali pre 2 godine i sada je rešenje izvesno. To su prave Nišlije – BRAVO !
3000m2 = 30ar. Pa kolika je ta JERONIMOVA KUĆA ?
Površina placa je 920m kv. Urbanistički koeficijent 4,2 (spratnost) ne računajući površinu ispod “nulte tačke”- podrumski deo. Sama kuća je 200m kv. i ona se projektom integriše u predstojeći reprezentativni objekat.
Rešenje je dobro. Uzgred,ko su Miša i Neša?
Jeste jako dobro, a pomenuti su direktori Zavoda za urbanizam i Muzeja.
Samo da ne zazidaju ovaj prozor u čelu kuće.
U Narodnoj biblioteci, dobitniku Sretenjskog ordena, nagrade 11. januar, na zidu se nalazi testament Vladike Jeronima. Svi pomenuti u tekstu neka uđu, po prvi put u životu, u Biblioteku i pročitaju da je sva imovina ostavljena Biblioteci, ne gradu. Biblioteka ima ogroman problem nedostatka prostora. Oduzeti Biblioteci njeno i dati Muzeju nije ni pravno, ni pravedno. Vladika Jeronim se sigurno sa tim ne bi složio. Kakvu poruku dajemo budućim generacijama. Sramota!
Samo se pitam kako je moguće da vladika Jeronim u testamentu svoju zaveštinu ostavi biblioteci, kada biblioteka nije ni postojala u trenutku njegove smrti. On je mogao svoju imovinu da zavešta samo gradu sa željom da se u toj kući napravi biblioteka, što je i bila.
Ви сте апсолутно у праву. Поред тога Закон о јавној својини јасно дефинише искључивог титулара (Република, Аут. покраина и Јединица лок. самоуправе). Значи у овом случају је то Град Ниш, који дефинише своје приоритете и зна да Музеј има огромну стручну библиотеку од којих су 1.000 примерака старе и ретке књиге.