Kuhinjica

Izazovi u ishrani tokom izolacije

Aleksandra Sekulić je nutricionista – dijetetičar i konsultant u psihologiji ishrane, a na svom sajtu  promoviše zdravu ishranu i daje odgovore na mnoga pitanja iz ove oblasti, razbijajući ujedno i neke tabu teme.

Na njenom YouTube kanalu „Nutrieduka“ uskoro kreće mini škola ishrane gde će moći da se nauče osnove uz pomoć kojih je lakše razumeti razne koncepte u ishrani i dijetetske sisteme: kakva je uloga ugljenih hidrata, proteina, masti, minerala, vitamina i ostalih sastojaka hrane u našoj svakodnevnoj ishrani iz perspektive različitih načina ishrane, od veganske, do keto ishrane. Šta je kod svake od njih prednost, šta izazov i kako da se snađete u obilju informacija u vezi ishrane kojima ste svakodnevno izloženi.

Za čitaoce Niških vesti pripremila je niz korisnih saveta vezanih za ishranu u vreme vezanosti za kuću a time i smanjenog kretanja:

Boravak u zatvorenom prostoru kroz duži vremenski period donosi razne izazove, a ishrana je jedan od njih. Mnogo je hrane koja nam se nalazi na dohvat ruke, a nervoza i anksioznost zbog situacije u kojoj smo se našli učiniće da lakše posegnemo za nepotrebnim zalogajima. I dok realno postoji velika mogućnost da se dobije višak kilograma, to je sada manje važno od prilike da ozbiljno razmislimo o svom zdravlju, a kroz prizmu ishrane. Jer iako u ovom momentu ne možemo da napravimo neke suštinske promene u ishrani koje će doneti instant rezultat, potpuno je jasno do koje mere dobar imunitet može da napravi razliku. A u izgradnji imuniteta zdrava ishrana je jedan od ključnih faktora.

I premda deluje suviše zahtevno da u ovom momentu počnemo sa promenom navika u ishrani, jer smo već dovoljno opterećeni, upravo sada jeste pravi trenutak za akciju. Imamo dovoljno vremena na raspolaganju, nigde ne žurimo i lakše ćemo da osvestimo obrasce u vezi ishrane koji su prisutni, a koje bi trebalo menjati. Jer kada se vratimo svakodnevnim obavezama nakon što izađemo iz izolacije, sve ćemo brzo zaboraviti i propustićemo šansu da uradimo nešto dobro za svoje zdravlje.

Šta je to što možemo da uradimo već sada?

Naučite da jedete manje

Previše lako dostupne hrane čini da jedemo više, to znamo po prazničnim danima. Međutim, ako realno sagledamo svakodnevnu ishranu, možemo doći do zaključka da jedemo više nego što nam je potrebno. Najlakši način da smanjimo količinu hrane jeste da organizujemo period tokom 24 časa kada uopšte nećemo jesti i da on iznosi najmanje 12 sati. Tako dajemo šansu organizmu da dovrši varenje i asimilaciju, ali i da ostane dovoljno energije za procese regeneracije i čišćenja organizma koji će se sa lakoćom odvijati kada telo nije opetrećeno hranom. Posebno nam je važna noć za ove procese, pa odatle preporuka da se ne jede bar tri sata pre spavanja. Tokom dana pratite osećaj gladi jer ćete imati manju potrebu za hranom zbog nedovoljno kretanja. Jedite definisane obroke, bez grickanja između. Obratite pažnju na kvalitet namirnica, da bude što manje prerađene hrane.

Probajte nove recepte

Svako ko voli kuvanje i kuhinju dobar deo vremena kojeg sad imamo na raspolaganju će provesti istražujući razne recepte. Ovo je odlična prilika da se probaju novi zdravi recepti, ali isto tako da se vežba kreativnost i da se sa raspoloživim namirnicama smisle neka nova jela, s obzirom na to da ćemo imati ograničenu količinu namirnica i da nećemo trčati do prodavnice za svaki sastojak koji nam nedostaje. Nastojte da svesno birate opcije koje su zdravije, jer možete doći do nekih novih jela koja će vam se dopasti i koja ćete nastaviti da pripremate i kada se vratimo u redovne tokove. Angažujte decu da spremaju hranu sa vama, da bi lagano usvajala koncepte zdrave ishrane koja postaje temelj njihovog zdravlja.

Smestite višak u zamrzivač

Lako se može dogoditi da se pripremi više hrane nego što je potrebno. U tom slučaju obično jedemo više nego što treba jer negde u genima imamo ono „da se ne baci, jer je greh bacati hranu“. U tom slučaju, čim procenite da imate više hrane nego što će vam trebati, odmah višak smestite u zamrzivač, ako je u pitanju obrok koji može da se zamrzne. Tako ćete izbeći da jedete i kada niste gladni, a dobro će vam doći u danima kada ne budete raspoloženi za kuvanje.

Porodica ponovo zajedno za stolom

Ubrzani život kakav živimo doprineo je da se porodice retko okupljaju za stolom, pa svaki član često svoj obrok pojede sam, uz televizor, telefon ili kompjuter. Možda je ovo pravo vreme da se podsetimo koliko je lepo kada je cela porodica na okupu, za stolom, uz razgovor koji će zaobići loše vesti, a podstaći sve ono lepo što porodicu drži na okupu. Još jedna navika koja je vrlo prisutna jeste grickanje uz neki dobar film, pa se stiče utisak da će doživljaj filma biti nepotpuniji ako nema ničega za grickanje. Eto prilike da se ova navika promeni i da se hrana ostavi za kuhinju, da se obrok pojede za stolom i da se makne sa svih mesta sa kojih će vas nepotrebno dovoditi u iskušenje.

Ako vas vuče hrana, a niste gladni

Sasvim je moguće da će se ovo dogoditi. Nekoliko je razloga za to. Jedan od njih jeste mnogo prerađenih ugljenih hidrata u ishrani koji naglo podižu nivo šećera u krvi, a zatim usledi pad koji rezultira osećajem gladi. Međutim, kako se nalazimo u neugodnim okolnostima i vlada naizvesnost, velika je mogućnost da ćemo jesti samo zato što smo nervozni ili zato što nam je dosadno. U tom slučaju se treba zaustaviti i postaviti sebi pitanje: zašto sada želim da jedem? Da li sam stvarno gladan/gladna? Da li mi je dosadno? Da li sam nervozan/nervozna? Budite potpuno iskreni prema sebi i osvestite šta je pravi razlog zbog koga želite još hrane.

Ako i dalje želite da jedete, dajte sebi dopuštenje, ali svesno, bez osećaja krivice koji će uslediti. Ako svaki put ovako sebe pitate, sve ćete manje imati želju za hranom koja vam nije potrebna, jer će vam biti jasno da uopšte nije u pitanju glad.

Nađite aktivnost koja ne uključuje hranu

Pošto nije sasvim jednostavno da se oslobodite starih obrazaca ponašanja u vezi ishrane, jedan trik će vam pomoći da to lakše uradite. Pronađite aktivnosti koje vas ispunjavaju, koje vam predstavljaju radost, a koje nemaju veze sa hranom. To može biti hobi za koji do sada niste imali vremena, čitanje, pisanje, crtanje, slikanje, nega cveća, pletenje, dekupaž… Mnoštvo je mogućnosti. Najvažnije od svega je da to volite da radite i da vam vreme u toj aktivnosti brzo prolazi. Tada sigurno nećete pomisliti na hranu, jer ćete biti ispunjeni onim što volite. Zaboravićete i na loše vesti, što će imati dobar uticaj na mentalno zdravlje.

Ne biramo okolnosti, ali možemo odabrati odnos prema njima

U vreme kućne izolacije i drastično smanjenih interakcija sa ljudima, imamo ispred sebe dve mogućnosti: da se prepustimo stihiji ne znajući šta nam sutra donosi, i da ne mislimo niti o ishrani, niti o bilo čemu drugom osim o strašnim vestima koje nam neprestano pristižu. Imamo i drugu mogućnost: da sada, u ovom trenutku preuzmemo kontrolu nad onim stvarima u svom životu nad kojima možemo imati kontrolu – da ostanemo kod kuće, preduzmemo neophodne higijenske mere, da unesemo red u svakodnevnu ishranu i da istražimo mogućnosti da je učinimo kvalitetnijom i zdravijom u okviru onoga sa čime raspolažemo. Sama činjenica da postoji deo života koji kontrolišemo više nas ne stavlja u ulogu žrtve, već u poziciju nekog ko aktivno učestvuje u promeni na bolje, bilo na nivou celog društva, ili u domenu ličnog života i zdravlja. Između ove dve mogućnosti, nalazi se samo jedna odluka, koju svako donosi za sebe.

 

 

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close