Fascinantna polja lavande hit za fotografisanje, ali i unosan biznis

200 hektara mirisnih polja obojenih divnim bojama aromatičnog bilja, u podnožju Suve planine, u ataru sela Tamnjanica u ovo doba godine puno je posetilaca, koji uživaju u lepoti bilja, ali i u fotografijama koje su preplavile društvene mreže. Taj deo Srbije već sada mnogi zovu srpskom Provansom jer se na njemu nalazi najveća plantaža lavande u Srbiji i jedna od najvećih u ovom delu Evrope.

Upravo zbot tih, nepreglednih polja lavande jedan Slovenac Gorazd Čuk, preselio se iz rodne Ljubljane u selo Tamnjanica i pokrenuo proizvodnju. Kako bi privukao turiste i skrenuo paznju na ovaj zapostavljeni kraj napravio je najveću galeriju umetničkih dela “Pigmalion” u koji dovodi slikare i vajare iz čitavog sveta.

„Tražio sam neku invensticiju u poljoprivredi i čuo da neko gaji smilju u Srbiji što mi je bilo neobično. Potražio sam gospođu Ljiljanu Petrović i dogovorio sa njom da kupim zemlju. Počeo sam sa proizvodnjom 2018. godine i tako evo već četiri godine“, kazao je Čuk Niškim Vestima.

Ovaj belpalanački kraj obojen je ljubičastom bojom kada se 2008. godine u Tamnjanicu, na svoju dedovinu, vratila Ljiljana Stojanović, nekadašnja menadžerka Tošeta Proeskog. Ona je krenula da otkupljuje napuštene njive i da na njima proizvodi eterično bilje i eterična ulja.

„Proizvodnja lavande je relativno jednostavna, ali kada je organska proizvodnja u pitanju onda je tu mnogo ručnog posla, a ono što je najveći problem to je radna snaga. Na celoj plantaži koja ima 20 hektara ruža, da bi idealno bili ispunjeni uslovi berbe potrebno nam je 150 radnika, koje nemamo gde naći. Glavni problem organske proizvodnje je radna snaga.“, iskren je Čuk.

Objašnjava da berba kreće početkom jula. Najpre se bere ruža, zatim izop, lavanda pa onda smilja.

„Lavanda ima širok spektar upotrebe u farmaciji, u kozmetici, ljudi je vole. Dnevno dođe bar desetoro ljudi da se slikaju u poljima lavande. Ona ima neku magiju.“, kazao je ovaj proizvođač.

Ima kupaca za srpsku lavandu, uprkos tome što je konkurencija velika. Lideri u proizvodnji su Bugari i Francuzi, zatim Turci. Međutim, svi poslovi gde je potrebno puno radne snage se sele ka Kini, Vijetnamu, Indiji, pa smo i mi sa malim platama postali preskupi za proizvodnju, objasnio je Gorazd Čuk.

„Naša lavanda putuje za francusku, kod drugog u svetu najvećeg trgovca IFF. Oni sve vreme prate i kontrolišu proizvodnju. Kupce za lavandu imamo, za lavandu nije problem ni radna snaga, ona se bere mašinski, problem sa radnicima je kada je ruža u pitanju. Ali ipak, kada me pitate da li je lavanda profitna, mislim da ima profinijih stvari od nje. „

Kako bi privukao turiste i skrenuo paznju na ovaj zapostavljeni kraj napravio je najvecu galeriju umetničkih dela pod vedrim nebom. Polja eteričnih bilja inspirišu umetnike koji ovde dolaze, održavaju radionice, stvaraju… Ne smetaju ni oni koji ovde svrate samo da se slikaju.

„Neki uzmu jedan cvet, neki više, neki ništa, ali u principu ne prave ljudi štetu. Na toj površini i ako mi zgaze neku biljku to je deo uslova pod kojim radimo“, iskren je Čuk.

Još malo je ostalo vremena za fotografisanje u magičnim poljima koja će probuditi sva vaša čula.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.